Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Kopicl, Vladimir, 1949- = Копицл, Владимир, 1949-
Наслов Purpurna dekada : (gotski herc roman 3D) / Vladimir Kopicl
Врста грађе роман
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 2020
Издање 1. Deretino izd.
Издавање и производња Beograd : Dereta, 2020 (Beograd : Dereta)
Физички опис 299 str. ; 21 cm
Збирка ǂBiblioteka ǂSavremena srpska književnost / Dereta
ISBN 978-86-6457-306-1 (broš.)
Напомене Tiraž 1.000
O autoru: str. 297-299
Na koricama beleška o autoru i delu.
УДК 821.163.41-31

Roman Vladimira Kopicla Purpurna dekada , u podnaslovu i gotski herc roman 3D , predstavlja izvesnu posebnost na polju srpskog romana XXI veka. Ipak, ovo nije gotski roman u pravom smislu, već samo određeni elementi gotskog provejavaju i prave strukturu romana: ono što je spoljašnje u romanu to je gotsko , a ono unutrašnje jeste moderno . Autor za izgradnju svojih likova ne koristi okruženje već isključivo odnos: jedan lik ne karakterišu samo njegove osobine već i one koje prima od drugog lika. Odnos muškarca i žene nije u njihovim posebnostima ili zabludama nego je više u njihovoj percepciji stvarnosti i onome što primaju jedno od drugog... Ovo je roman o muškarcu i ženi čiji se odnosi neprestano definišu i kodiraju, donekle i objašnjavaju, a opet, sve izmiče i sve je nedostižno. Ono do čega se u romanu može stići jeste telesno. Ovo Kopiclovo delo možemo posmatrati i kao roman čulnih odjeka dvoje ljudi koji se zbog okolnosti neprestano susreću: roman strasti i potrebe za osobom, ali i roman o samoći i usamljenosti. Njihova ljubav je često toliko hladna i nemilosrdna da se nekada ne može jasno napraviti razlika da li mislimo na raj ili pakao…

Vladimir Kopicl rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Objavio je knjige poezije Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (Književna zajednica Novog Sada, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska, 1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (Biblioteka „Svetozar Marković“, 2006), Promašaji (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Edicija Povelja, 2008), Sovin izbor – nove i izabrane pesme (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, 2008), 27 pesama: tenkovi & lune (KCNS, 2011), Nesvršeno (dvojezično izdanje, Matica makedonska / Arka, 2011), Tufne – izabrane pesme (Narodna biblioteka Srbije i Zadužbina „Desanka Maksimović“, 2013), H&Q (Arhipelag, 2013), Format zveri (Arhipelag, 2015), Szurdokok (Forum, 2019), Udaljeni bubnjevi (KCNS, 2020).
Roman: Purpurna dekada (Dereta, 2020).
Knjige eseja: Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003), Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006), Umetnost i propast (Futura publikacije, 2018).
Priredio je i preveo više knjiga, zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972 – sa Anom Raković), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić), Vrata panike – telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007) itd.
Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), Nagradu „Stevan Pešić“ (2003), Nagradu ISTOK-ZAPAD za poeziju (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008), Nagradu „Desanka Maksimović“ za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2012), Nagradu Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017) i Nagradu „Dimitrije Mitrinović“ za roman Purpurna dekada i izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti (2021).
O njegovom književnom i umetničkom radu objavljene su monografska izdanja: Vladimir Kopicl: Ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, priredio Nebojša Milenković), Najbolji svet – Vladimir Kopicl, dobitnik Disove nagrade (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Čačak, 2008, priredila mr Marijana Matović) kao i zbornik radova Poezija Vladimira Kopicla (Zadužbina „Desanka Maksimović“, Beograd, 2014, priredila Mirjana Stanišić).
Prevođen, zastupljen, biran, postavljan itd. Živi u Novom Sadu.