Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Autor: Slobodan Mandić
Žanr: Drama
Pismo: Ćirilica
Broj strana: 161
Povez: Tvrd
Format: 14x20 cm
Godina izdanja: 2016.


REMINISCENCIJE NA OCASlobodan Mandić nam u svom novom romanu dariva neobičnu priču o roditelju. Živ mozaik minulih vremena dočarava neposrednim, ekspresivnim jezikom što sam po sebi pripovedanju daje legitimitet. Otac određuje put svoga sina kroz specifičnu poetiku življenja ali i pisanja. Tako će ostati da večito pogledava iz beline hartije i usmerava potomka koji se katkad spotakne. Ovo nije povest o Očevoj smrti već o njegovom sveprisustvu. O čoveku preke naravi od koga se skriva puška, koji stalno uspeva da ostane bez cipela, zbog koga čitava kuća trči ne bi li mu ugodila i ublažila naopake naume. Njegov portret nije oslikan jednim potezom ruke, niti je sinovljeva subjektivna projekcija; tu je pre reč o amalgamu od žustrih dijaloga, ali sa konačnim pečatom onog donjeg sloja što pripada roditelju koji uvek vodi glavnu reč.Napisan u kišovskom maniru, “Očev novi mandat” nudi literarni svet vanvremenih tema kroz prizmu naivne ali nepritvorne dečje imaginacije što svakodnevicu i događaje u porodičnom krugu oneobičava bogatom rečenicom naših predaka. Tako opšta mesta dobijaju oreol povlašćenosti, a njihova dominacija još jedan su dokaz da umetnost ima svega nekoliko velikih tema. Suštinu književnog stvaranja autor pronalazi u jeziku, usmeravajući svoje pripovedače ka alternativnim istinama: dok Otac svojim stavom prethodnika stvarnost oblikuje aršinima logike, sin joj daje punoću nenametljivim humorom i nekonvencionalnom radoznalošću. Jedna od najinteresantnijih epizoda tiče se priče iz naratorovog detinjstva: glavni junak se naoružan upućuje s drugom u Ameriku. Međutim, oni ne odmaknu predaleko.Povratak domu iziskuje racionalno objašnjenje dečaka koji mora izložiti razloge svoga bega. Roditelj se tu pokazuje kao neko ko usmerava narativni tok; bez obzira na to šta se zaista zbilo, realnost se gradi od izgovorenih reči onoga koji ima moć da je kreira. Ta tvoračka uloga pripisana je dugovečnom Ocu, te on i nakon odlaska na onaj svet ostaje živ junak priče ali i neko ko joj daje konačan oblik.