Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Izdavač: Rende, Beograd, 2025.
Str. 77

„Otključavanje Uliksa” je provokativna i pristupačna knjiga eseja pisca i prevodioca Borivoja Gerzića, koja služi kao svojevrsni vodič i ključ za tumačenje remek-dela Džejmsa Džojsa. Umesto mistike, autor u romanu prepoznaje „elementarnu književnu fiziku“ i nepresušan izvor života-sada-i-ovde.Delo je namenjeno čitaocima koji žele da savladaju jezičke i narativne barijere Džojsovog eksperimenta, razumeju strukturu i lakše prođu kroz lavirint asocijacija u romanu.

"Откључавање Уликса" Боривоја Герзића (Ренде, 2026) није књига о томе како читати Џојсов "Уликс", већ о томе зашто га читати – и зашто га је, истовремено, готово немогуће читати. Полазећи од личног читалачког искуства које траје деценијама, аутор отворено признаје сопствени отпор према роману који важи за „библију модернизма“ и једно од кључних дела 20. века. Управо из тог отпора настаје овај есејистички покушај да се пронађе кључ за разумевање Џојсове поетике, без улепшавања и апологије.
Кључ се појављује у појму радикалног материјализма: у безусловној окренутости живота „овде и сада“, телесном, баналном и свакодневном. Уликс се показује као еп тела, а не духа; као роман у којем хероизам више не припада митским подвизима, већ обичном човеку и његовим дневним ритуалима. Пратећи један дан у животу Леополда Блума, Стивена Дедалуса и Моли Блум, Џојс гради мапу модерног света у којој су мисли, мириси, телесне функције, сексуалне фантазије, популарна култура, политика и уметност подједнако легитимни делови стварности.
"Откључавање Уликса" не заобилази ни снажне отпоре које је Џојс изазивао – од оптужби за „учено трабуњање“, „болесну реалност ума“ и „безобличну папазјанију“, до подсмеха и отворене нетрпељивости код писаца као што су Клекли, Ларкин, Селин, Х. Џ. Велс или Борхес. Насупрот њима стоје гласови Набокова, Елиота, Паунда, Јунга, Бекета и других, који у Уликсу виде пресудан заокрет у историји књижевности. Герзић прати тај необични хор супротстављених мишљења не да би пресудио, већ да би показао зашто је Џојс остао немогућ за коначно читање и коначан суд.
"Откључавање Уликса" показује да Џојсов експеримент са језиком, формом и нарацијом није пука техничка виртуозност, већ последица дубоке уметничке намере: да се у једној књизи обухвати целина људског искуства, укључујући хаос, замор, вишак и неразумљивост. Уликс и Финеганово бдење овде се читају као дела која не траже потпуно разумевање нити читање од корица до корица, већ другачији однос према књижевности – онај који подразумева стрпљење, фрагментарност и свест о концепту. "Откључавање Уликса" је истовремено лични обрачун са једним „нечитљивим“ ремек-делом и прецизна одбрана његовог трајног, незаменљивог места у модерној уметности.








--- 15.07. 19:37 prodavac je promenio načine slanja ---