Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Petrović, Ognjen, 1981- = Петровић, Огњен, 1981-
Наслов Novela o nesanici / Ognjen Petrović
Врста грађе кратка проза
Језик српски
Година 2023
Издавање и производња Mladenovac : ǂDruštvo za afirmaciju kulture - ǂPresing, 2023 (Mladenovac : Presing izdavaštvo)
Физички опис 52 str. : ilustr. ; 20 cm
Други аутори - особа Stojković, Dušan, 1948- (аутор додатног текста)
Стојковић, Душан, 1948- (аутор додатног текста)
ISBN 978-86-6341-808-0 (broš.)
Напомене Tiraž 500
Str. 43-50: Magritovsкa proza Ognjena Petrovića / Dušan Stojković
Beleška o autoru: str. 51-52.
УДК 821.163.41-3

Iz recenzije Tihomira Stevanovića:

U Noveli o nesanici narativ je jednostavan: pripovedač odlazi kući, prolazeći ulicom, kasno uveče, i čeka zoru, suočen sa nesanicom i pitanjem: ko sam ja i šta sam ja? Tu dolazi do problema bivstva i onog čuvenog da li je čovek samo splet kostiju, žila i mesa, obična raspadajuća materija kao i sva materija koja se oko pisca raspada, buđa i truli, urušava i lomi, ili je nešto više? Ako jeste, šta je to onda? Da li reč u čisto hrišćanskom smislu da u početku beše reč ili je u pitanju nešto neizrecivo, „zarđala anima“, duša, kojoj opisa nema. Vrtoglavom rečenicom, u noveli gde je svaki pasus gotovo jedna rečenica, prepun slika od kojih jedna preklapa i pretapa se u drugu, iz proznog pisca progovara pesnik. Taj isti pesnik ne može odoleti, već u jednom trenutku i pesma izvire iz teksta. Upravo taj kvalitet je ono što priči daje jedno ontološko značenje. Naime, kabalisti veruju u moć reči, i da se rečima, konkretno jednom skrivenom reči, može spoznati Stvoritelj. Na tom putu vrebaju ih demoni i zavodiljive staze materijalnog sveta koga se treba osloboditi. Upravo je to slučaj i ovde. Pisac kao da kroz reči, koje će sutra zaboraviti, traga za svojim bićem. Jer, šta je reč do li misao, a misao čovek sam? I njega na tom putu opsedaju demoni ali i sreće majstore reči, druge pisce, priželjkuje susret sa njima, ne bi li od njih doznao tajnu ili proverio sebe. Samim tim, u toj dugoj nesanici, kao što se hrišćanin u molitvi želi uzdići na deveto nebo, pisac želi dospeti do dvanaestog sprata, mesta gde će iza, kafkijanski zatvorenih vrata, saznati da li je on prolazan ili zaleđen u mislima, rečima koje stvara i koje naviru iz njega. Postoji izvesna veza, koje autor nije svestan, mada citira mnoga dela u kratkim rečenicama, na koje njegova novela postupkom i narativnom niti podseća, a to je Beketova „Prva ljubav“. Isto kao i Beket, veruje se u moć reči, a sa druge strane sumnja u njihovu prolaznost, i nesposobnost da se nešto njima postigne. I u čemu je onda bit čoveka kao mislećeg bića, kada su mudraci ispod automobila sa dlakom punom buva?