Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Džepni format,vrlo dobro očvuano

Branislav Petrović (Bjeluša kod Užica, 7. april 1937 — Beograd, 26. septembar 2002) je bio srpski pesnik i novinar.


Sadržaj
1 Biografija
2 Zbirke pesama
3 Pesnik o poeziji
4 Nagrade
5 Reference
6 Spoljašnje veze
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1937. godine u selu Bjeluša koje sada pripada opštini Arilje. Gimnaziju je završio u Čačku. Studirao je na Pravnom fakultetu a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za jugoslovensku književnost i srpski jezik.

Radio kao novinar u „Borbi“, kolumnista u NIN-u, urednik u časopisu „Vidici“ i „Srpski književni glasnik“, urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“.

Izbor iz kolumni koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi „Kvadratura kruga“.

Osvajao je više nagrada za svoju poeziju.

Njegove pesme, poeme i priče nalaze se u brojnim antologijama i zbornicima.

Po njemu je nazvana OŠ „Branislav Petrović” Slatina.

Zbirke pesama[uredi | uredi izvor]
Moć govora[1], Prosveta, Beograd, 1961; Obod, Cetinje, 1972. (drugo izdanje)
Gradilište[2], Prosveta, Beograd, 1964
O prokleta da si ulico Rige od Fere[3], Prosveta, Beograd, 1970. i 1971. (drugo izdanje)
Predosećanje budućnosti[4], Srpska književna zadruga, Beograd, 1973.
Tragom prah[5], Glas, Beograd, 1976.
Sve samlji, Rad/Narodna knjiga/BIGZ, Beograd, 1977.
Odbrana sveta[6] (izabrane pesme i poeme), Rad, Beograd, 1980.
Izabrane pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 1986.
Da vidiš čuda[7], Jedinstvo, Priština, 1990.
Žeževasion, NIN, Beograd, 2004. (knjiga iz pesnikove zaostavštine objavljena posthumno)
Pesnik o poeziji[uredi | uredi izvor]
`Nije pesnik taj koji stvara poeziju, ne dolivajmo njegovoj lepoj sujeti. Nije on taj koji stvara (peva) iz ničega, iz nepostojećeg, ili najposle iz jezika. Poezija je svojstvo sveta kao jedinstvene, božanske poezije, koja se nama ukazuje kao vidljivo i nevidljivo u svekolikom postojanju. Pesnik samo otkriva to svojstvo sveta da u sebi sadrži i poeziju kao što sadrži i električnu struju i atomsku energiju i ko zna šta sve još što niti slutiti možemo. Nama nije dato da u potpunosti razumemo genijalnu tvorevinu našeg Tvorca, veličajnu građevinu postojećeg i nepostojećeg.

. . .

Sad, kad se AVANTURA DIVNA privodi kraju, ja mislim da je pesnik samo onaj koji pentrajući se po urvinama sveta iz svog iskustvenog viđenja tog sveta, dolazi do rasutog grumenja poezije i da ih, to grumenje, prilaže u riznicu jezika.

Na pitanje ŠTA JE POEZIJA moram odgovoriti onako kao što je veliki naučnik iz srpskih Smiljana za struju: Ja mislim da je poezija Bog.

I mislim da je ta misao za mene definitivna.`[8]

Nagrade[uredi | uredi izvor]
Nagrada Branko Miljković
Nagrada Isidora Sekulić
Zmajeva nagrada
Žička hrisovulja
Disova nagrada za ukupno pesničko delo
Nagrada „Desanka Maksimović“.

Аутор - особа Петровић, Бранислав
Наслов Моћ говора / Бранислав Петровић
Врста грађе поезија
Језик српски
Година 2003
Издавање и производња Београд : Граматик, 2003 (Земун : Флеш)
Физички опис 174 стр. ; 12 cm
Збирка ǂБиблиотека ǂМала књига / [Граматик]
ISBN 86-84421-12-4 (брош.)
Напомене Тираж 1.000.