Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Васин, Мирослав, 1955- = Vasin, Miroslav, 1955-
Наслов Липе не миришу увек исто / Мирослав Васин
Врста грађе роман
Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност)
Језик српски
Година 2023
Издање 1. изд.
Издавање и производа Нови Сад : Прометеј, (Ваљево : Топаловић)
Физички опис 579 стр. ; 21 cm
ISBN 978-86-515-2186-0 (картон)
Напомене Тираж 500
Белешка о аутору: стр. 578-579.

Roman koji nam donosi sliku odnosa na ovim prostorima u prvoj polovini XX veka.

Roman Lipe ne mirišu uvek isto Miroslava Vasina već samim naslovom sugeriše dvojnost, svojevrsni dualitet utkan u stvari, države i ljude, jer u svemu postoje dva pola i dve krajnosti. Kroz likove ovog romana, autor je u konstantnoj potrazi za balansom, merom, simetrijom, duboko uveren da ivice mogu biti zaobljene i ublažene humanim osećanjima, samo ako se ruka pruži kad se čini da spasa nema.

Čurug, kao jedno od najvećih i najmnogoljudnijih vojvođanskih sela, biće centralna figura i poprište porodične sage Šovljanskih: tri generacije biće nosioci epoha čiji su bili savremenici i svedoci važnih istorijskih događaja – od vremena pre Velikog rata pa do Svetske ekonomske krize nakon Drugog svetskog rata.

Iako omeđen ratnim zbivanjima, ono što je u romanu naglašeno ipak nisu prikazi ratnih scena, već efekta kakav on ima, centralizovan u Čurug i predstavljen kroz suživot Srba i Mađara. Promene ratne sreće diktiraće i promenu odnosa između ova dva naroda intenzivirajući osećanja, kako dobra, tako i ona loša koja često vode u surovost – zabeleženu i sa jedne i sa druge strane.

Autor veruje da je sloga ipak moguća i to prikazuje odnosom dveju porodica: Šovljanski i Čordaš, koji su se međusobno voleli, poštovali, zajedno patili i spašavali jedni druge kad je to bilo najpotrebnije.

Nažalost, uvideti da je čovek ipak samo čovek, a da su sve ostalo nijanse koje nas ne određuju uvek shvatamo kasno. Autor upozorava:

I nije se razlikovao lelek koji se čuo sa pravoslavnog groblja od jaukanja koje je bolno odjekivalo sa katoličkog…

I ne mirišu lipe uvek isto, ali čovek nikada na svoju ljudskost zaboraviti ne sme.

Do velikog zvona!