Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA
POGLEDAJTE MOJU KOMPLETNU PONUDU NA RASPRODAJI NA SLEDEĆEM LINKU
https://www.limundo.com/Clan/LUKA.LABAN?type=list&sSort=aktuelno&sSmer=ASC&JeKOFP=0&fa=&fv=&Okrug=0&Opstina=0&NapPretKategorijaLimundo=6&IDPodGrupa=0&SamoKreditneKartice=&naciniSlanja=&txtCenaOd=&txtCenaDo=&txtProdavac=LUKA.LABAN&txtPretraga=

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA

LOT 6 KNJIGA AFORIZAMA

NEKORIŠĆENO!!!

ŠTA SU AFORIZMI
Aforizam (od grčkog αφοριζειν - aforismos - definisati, odrediti), doslovno, određenje ili definicija, je termin koji se koristi za opisivanje principa iskazanih sažeto u par reči ili opšte istine iskazane kratkom rečenicom,[1] na takav način da jednom kada se čuje teško iščili iz sećanja.[2][3]

Bitne karakteristike aforizama su: jezgrovitost, misaonost, duhovitost i aktuelnost. Predstavlja jedan od najkraćih umetničkih žanrova. Najčešće se vezuje za teme kao što su politika, društvo, etika i filozofija, ali i za druge oblasti čovekovog stvaranja. Uspeli aforizam je onaj koji sadrži umetničku originalnost. Aforizam čitaoce nikada ne ostavlja ravnodušnim i uvek podstiče na razmišljanje o autorovoj poruci, koja se obično nalazi u završnici iskaza, nekad čak i u samo jednoj reči.[4]

Iskazujući se kroz aforizam, aforističar svaki put stvara minijaturno, ali originalno književno delo, sažeto na malom prostoru, često na neočekivan i pomalo paradoksalan način. Njegova „jednostavnost“ je samo dobro osmišljena maska iza koje se kriju brojne asocijacije.[5]

Istorija
Termin je postao poznat po zbirci kratkih medicinskih saveta pod nazivom „Aforizmi“ grčkog lekara Hipokrata[1] („Hipokratovi aforizmi“), sačuvani zahvaljujući Aleksandrijskoj biblioteci,[6], koje se može smatrati pravim književnim umećem.[5] Mada je bio poznat još u antičko doba, antički aforizam je bio usredsređen na pragmatičnu stranu života, a kao žanr je predstavljao je pravu retkost.[4] i odlikovao se kratkoćom forme.

Medicinsko značenje aforizam je zadržao sve do kraja 16. veka, kada su ga španski pravnik i političar Baltazar Alamos de Barientes i italijanski istoričar Filipo Kavriano upotrebili u značenju sažetog uputstva (kao savet ili lek) za društvene bolesti, poremećaje i protivrečnost, koji se pominju u Tacitovim delima.[6]

Neobičnost termina i njegova prvobitna upotreba verovatno su uticali na to da aforizam ne bude prihvaćen istom brzinom i na isti način u prosvećenim evropskim krugovima.[5] Današnji aforizam se odlikuju književno-filozofskim vrednostima.[6] Smatra se da je savremena kolevka aforizma u Nemačkoj (16. vek) i u Francuskoj (17. i 18. vek)
(tekst sa Wikipedije)





#