Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

СУСРЕТ СА ПИСЦЕМ ИСТИНИТИХ ПРИЧА "ИЗА ОСМЕХА"

Част ми је била упознати писца, госпођу ДРАГИЦУ ПРОЛЕ СТАНОЈЕВИЋ, која живи у Београду а рођена је у Драгнић Подовима ( општина Шипово). Прије штампања, прочитао сам са знатижељом истините приче везане за наш крај и наше људе. У већини прича упечатљиво је уткан лик аутора збирке прича, она је лик који непогрешиво памти до ситница догађаје везане за њену породицу. Она
прича о раном дјетињству, школовању у Шипову и Травнику гдје је завршила медицинску школу. Бројни драматични и трагични догађаји, оскудица у свему, борба за живот достојан човјека, изградили су јунакињу наших прича којој се само можемо дивити. Она је вјеродостојан сликар догађаја, људи, школских другара са којима проводи и лијепе и суморне тренутке. Једноставним стилом писац нам прича о трагичној судбини своје породице Проле која се доселила у Шипово са Драгнић Подова. Нижу се бројне приче ,једна за другом, а читалац узбуђено и напето чека њихов расплет. Док јунакиња прича о смрти оца и пропадању породице, тешком животу на селу и поласку у основну школу, у свијести јој је увијек присутан лик млађег брата кога неизмјерно воли. Управо та сестринска љубав изњедриће дирљиве и емотивне приче у којима је она вјерни посматрач. Сву трагику неумитне судбине своје породице писац доживљава и са болом носи печат једног тешког предратног времена.
Бранко Топић

Recenzija

Autobiografske priče Dragice Prole Stanojević su zanimljive ispovijesti o jednom odrastanju i izrastanju u koje su utkani kratki živopisni putopisi i portreti ljudi koji su se našli na njenom životnom putu. Kroz priču o jednoj sredini i vremenu probija se priča o porodici koju su obilježile porodične tragedije.
Tu se iz niza upečatljivih portreta izdvaja lik jedne „čušljave" djevojčice uz koju čitavo vrijeme kroz ove ispovijesti plačemo, smijemo se, uživamo u njenim nestašlucima, gledamo kako izrasta u djevojku i ženu istančanog ukusa, koju njen neprebol čini potpunijom i jačom.
Na momente se čini da je ovo obračun sa jednom malom surovom sredinom, ali opet je ta sredina njen izvor i nadahnuće. Ova autobiografija je, prije svega, jedno pitko štivo, koje se čita uz nedeljnu kafu. Svi opisi i dijalozi odišu živošću, jednostavnošću i imaju upečatljivu dinamiku. Priče o ljubavi, mržnji, životu, surovosti, predstavljaju svojevrstan duhovni spomenik porodici i opomena su pojedincima čaršije da svojim nepromišljenim postupcima mogu čovjeka otjerati u smrt. Uvijek i iza svega mora ostati neko da ispriča priču, svjedok, posmatrač koji priča, sudi, objašnjava, razumije, ali nužno na kraju oprašta.
Priče Dragice Prole Stanojević daju odgovore na mnoga pitanja koja sebi postavljamo, jer je sve to život koji prolazi i teče poput Plive, planinske rijeke, koja u ovoj autobiografiji ima veoma značajno mjesto.

Borka Jović