Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA
POGLEDAJTE MOJU KOMPLETNU PONUDU NA RASPRODAJI NA SLEDEĆEM LINKU
https://www.limundo.com/Clan/LUKA.LABAN?type=list&sSort=aktuelno&sSmer=ASC&JeKOFP=0&fa=&fv=&Okrug=0&Opstina=0&NapPretKategorijaLimundo=6&IDPodGrupa=0&SamoKreditneKartice=&naciniSlanja=&txtCenaOd=&txtCenaDo=&txtProdavac=LUKA.LABAN&txtPretraga=

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA

ISTA PRIČA Vera Cenić
Tiraž 500
NEKORIŠĆENO!!!

GRADIMIR CENIĆ (1928) stiže sa Golog otoka u Baranju krajem 1952. godine. Uhapšen je u februaru 1950, nakon Rezolucije IB 1948. u Jugoslaviji, kao student prve godine Medicinskog fakultetu u Beogradu. Javlja se svojoj devojci Veri Petković (1930), koja se vratila sa Golog otoka godinu dana ranije (početak maja 1950–kraj novembra 1951) i nastavila studije književnosti na Beogradskom univerzitetu.

„Slobodan sam. Na dobrovoljnoj akciji u Belju. Dvomesečna akcija brzo će proći. (…) Blato je veliko, ali imam nove čizme. Posao je lak. Vadimo šećernu repu…“ (Ista priča, 131)

Jelena (1931) je s njom, Verom, sestra:

„Pa što se ne obraduješ? Prošle su skoro tri godine, a sada, kad vidiš da je živ i zdrav…“

„Zato što ta akcija nije dobrovoljna. To je cinična laž, a on ne sme da napiše istinu. Odveli su ih sa golog kamena u baranjsko blato…“ Zaćutala je naglo, jer je Jelena jecala… (Ista priča, 131–132) ....TEKST PREUZET SA INTERNETA

VEOMA RETKO U PONUDI NAROČITO OVAKO OČUVANE KNJIGE KAO ŠTO JE OVAJ PRIMERAK


Vera Cenić (1930 — 2020) bila je prva žena doktor nauka iz oblasti književnosti u Vranju. Kao studentkinja jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika uhapšena je posle jedne bioskopske projekcije u Beogradu 1949. godine i poslata na Goli otok, zbog sadržaja dnevnika kojeg je vodila i ljubavi prema ruskim filmovima.[2]

Po povratku sa Golog otoka u Vranje, predavala je na nekadašnjoj Pedagoškoj akademiji Ivo Andrić (sadašnjem Pedagoškom fakultetu). Provela je trideset godina kao profesorka u vranjskoj prosveti. Bila je prvi kustos-pedagog Muzej kuće Bore Stankovića.

Pored naučnog, bavila se i književnim radom. Među romanima, njena najznačajnija dela su ”Kanjec filjma”, jedno od najautentičnijih autobiografskih svedočanstava o užasima političkog logora na Golom otoku, kao i ”Ista priča”, roman sa postgolootočkom tematikom.

Eseje, oglede i studije objavljivala je u književnim listovima i časopisima. Objavila je više monografija među kojima su najznačajnije ”Časopisi Južne Srbije na raskrsnici XIX i XX stoleća” (1983) i ”Ogledi o Borisavu Stankoviću” (književna studija, 1988). Napisala je i ”Vodič kroz muzej kuću Borisava Stankovića”. (TEKST SA WIKIPEDIJE)

#17