Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Наслов Српске народне приповетке : антологија / приредио Војислав М. Јовановић
Врста грађе књижевни приказ/преглед
Језик српски
Година 1926
Издање 2. изд.
Издавање и производња Београд : Издавачка књижарница Геце Кона, 1926
Физички опис XVI, 382 стр ; 19 cm
Други аутори - особа Јовановић, Војислав М., 1884-1968 (приређивач, сакупљач)
Jovanović, Vojislav M., 1884-1968 (приређивач, сакупљач)
Напомене Предговор / В.М.Јовановић: стр.V-XVI.
УДК 821.163.41-32:398

Biografski podaci
Vojislav Jovanović rođen je u Beogradu 12. oktobra 1884; gimnaziju završio u rodnom gradu 1903. Studirao književnost u Lozani, Ženevi i Londonu; doktorirao u Grenoblu 1911. Godine 1912. izabran je za docenta Beogradskog univerziteta za uporednu književnost. Tokom prvog svetskog rata bio je član ratnog Presbiroa srpske Vrhovne komande i šef Presbiroa srpske vlade u Londonu i Vašingtonu. Za vanrednog profesora izabran 1919. da bi samo godinu dana kasnije zauvek napustio univerzitetsku karijeru. Uređivao Srpski književni glasnik 1920 -1921. Godine 1924. postavljen je za načelnika istorijskog odeljenja Ministarstva inostranih dela i na tom je poslu, s kraćim prekidima, ostao do 1950. Od 1950-1962. radi u Srpskoj akademiji nauka kao naučni savetnik i naučni saradnik. Umro je u Beogradu 1968.

Jovanovićev književni rad započinje 1903. godine saradnjom u Malom žurnalu gde pod pseudonimom Marambo objavljuje između ostalog i pozorišne kritike. Prvu dramu pod naslovom Tako reče Zaratustra napisao je te iste godine i poslao na anonimni konkurs Matice srpske (drama je odbijena uz obrazloženje da je "predmet koji se tu obrađuje vrlo neobičan i tugaljive prirode u moralnom pogledu"). Prema podacima koje daje sam Jovanović 1914. u "Napomeni" uz knjigu drama pod zajedničkim naslovom Karijera ostali pozorišni komadi nastali su sledećim redom: Naš zet 1905, Naši očevi 1905-1906, Naši sinovi 1906, Karijera 1907. Naši sinovi i Naši očevi dobili su drugu nagradu na konkursu Narodnog pozorišta 1906.

Jedan deo Jovanovićevog tematski vrlo raznorodnog naučnog rada vezan je za proučavanje naše narodne književnosti. Najveći doprinos u toj oblasti predstavlja njegova doktorska disertacija "Gusle" Prospera Merimea, u kojoj je, služeći se obimnom dokumentacijom, rešio pitanje postanka i izvora ove poznate književne mistifikacije i tako prikazao i ulogu naše narodne poezije u evropskom romantizmu. Ovome treba dodati i čuvene antologije: Srpske narodne pesme (1922) i Srpske narodne pripovetke (1925).

Jovanovićevo interesovanje za političku istoriju dalo je takođe dragocene rezultate: uredio je zbirku dokumenata o pitanjima granice s Albanijom, o Rapalskom ugovoru, o Londonskom paktu i knjigu o jugoslovenskim arhivima iz drugog svetskog rata. U tom poslu posebno važno mesto zauzima Engleska bibliografija o istočnom pitanju u Evropi (prvo izdanje iz 1908; drugo dopunjeno i ispravljeno izdanje, objavljeno 1978, priredila Marta Frajnd).

Prevodio je Voltera i Ibzena.

Bibliografija
Naši sinovi, komad u četiri čina, sa epilogom, Mostar, 1907. Štamparsko umjetnički zavod Pahera i Kisića. Kol. Mala biblioteka, knj. XXVIII, sv. 139/140.
Karijera (Karijera, komedija u tri čina; Naš zet, komad u jednom činu; Naši očevi, komedija u tri čina), Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1914.
Naši sinovi, u knjizi Stariji dramski pisci (priredio Stanislav Bajić), Srpska književnost u sto knjiga, Novi Sad/Beograd, Matica srpska/SKZ, 1972.
Tako reče Zaratustra, drama u tri čina (pronašao i za štampu priredio Vaso Milinčević), Književna istorija, 1974, VI, 24, str. 703-739.


Podaci o tekstovima
Za ovu knjigu korišćena su sledeća izdanja Jovanovićevih drama:

Naš zet i Naši očevi, Karijera, Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1914.
Naši sinovi, Stariji dramski pisci, Srpska književnost u sto knjiga. Novi Sad/Beograd, Matica srpska/SKZ, 1972.


Podaci o izvođenjima
Naši sinovi, Narodno pozorište, Beograd, 21. IX 1906.
Naš zet, Narodno pozorište, Beograd, 23. VIII 1907.
Naši sinovi, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, 29. V 1966.
Reditelj Miroslav Belović. Ulogu Pukovnika Ostoje igrao Milivoje Živanović.


Izabrana literatura
NAŠI SINOVI
Grol Milan: "Naši sinovi", komad u četiri čina, s epilogom, od Vojislava Jovanovića, SKG, 1906, 1. oktobar, knj. XVII, br. 7, str. 538-546. (preštampano u Grolovoj knjizi Pozorišne kritike, Savremenik SKZ, 1931, str. 67-75).
Matoš A. G.: "Beogradsko pozorište", Hrvatska, I, br. 133, 10. oktobar 1906 (preštampano u Matoševim Sabranim djelima, X, Zagreb, Liber, 1973, str. 66-68).
Skerlić Jovan: "Vojislav M. Jovanović: Naši sinovi". Komad u četiri čina sa epilogom. Mostar, 1907. (Mala biblioteka, sv. 139-140). SKG, 1908, 16. mart, knj. XX, br. 6, str. 274-275. (preštampano u Pisci i knjige, IX, Beograd, Izdavačka knjižarnica Goce Kona, 1926, str. 119-121).
Skerlić Jovan: "Srpska književnost 1906. godine". Pisci i knjige IV, Beograd, Prosveta, 1964, str. 269-301, v. str. 299-300. (Prevod s češkog.)
Dučić Jovan: "Jedan nov dramski pisac. Vojislav M. Jovanović: ,Naši sinovi’ komad u četiri čina, 1907". Politika, 1908, 3. jun, br. 1571, str. 3.
Bojić Milutin: "Naša drama", Zora, Beč, god. II, 1911, preštampano u Sabranim delima, knj. 3, Beograd, Narodna knjiga, bibl. "Milutin Bojić", 1978, str. 136-137.
Selenić Slobodan: "Drama jednog mentaliteta - Vojislav M. Jovanović: ,Naši sinovi’, premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu; reditelj Miroslav Belović", Borba, 1966, god. XXXI, br. 147, 31. maj. str. 7.
Pervić Muharem: "Posle šezdeset godina. Drama Vojislava M. Jovanovića ,Naši sinovi’, režija Miroslav Belović. Premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu", Politika, 1966, god. LHVII, 1. jun, br. 18913, str. 11.
Stamenković Vladimir: "Oživljavanje klasike: ,Naši sinovi’, ,Maksim Crnojević'", NIN, 1966, 12. jun, br. 805, str. 8-9.


NAŠ ZET
Grol Milan: "Naš zet, komad u jednom činu", u knjizi, Pozorišne kritike, Savremenik SKZ, 1931, str. 75-77.
TAKO REČE ZARATUSTRA
Milinčević Vaso: "Nepoznata drama Vojislava M. Jovanovića Maramboa", Književna istorija, 1974, VI, 24, str. 745-755.
Gajer Dragan: "U poseti najstarijem dramskom autoru Beograda", Politika ekspres, 1965, III, 26. avgust, br. 588, str. 8.
Finci Eli: "Na vest o smrti Vojislava M. Jovanovića. Od fantazije do akribije", Politika, 1968, 28. jul, str. 18.
Dr Nikolić Ilija: Dr Vojislav M. Jovanović 1884-1968, Beograd, 1969, izdanje autora (bibliografija radova: posebna izdanja; studije, rasprave, članci, hronike, beleške; rukopisi: građa, literatura o V. M. Jovanoviću).
Vučković Radovan: Moderna drama, Sarajevo, Veselin Masleša, 1982. (u poglavlju Moderna srpska drama, str. 478-496).