Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Prvo izdanje čuvenog Pravopisa Aleksandra Belića, ekstremno retko u ponudi.
Solidno očuvano, rikna oštećena par santimentara pri vrhu + tri nečitka potpisa na prva dva lista.

Аутор - особа Белић, Александар, 1876-1960 = Belić, Aleksandar, 1876-1960
Наслов Правопис српскохрватског књижевног језика / саставио А. Белић
Врста грађе приручник
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1923
Издавање и производња Београд : Г. Кон, 1923 (Београд : "Скерлић")
Физички опис 304 стр. ; 15 cm
ISBN (Пл.)
Предметне одреднице Српскохрватски језик -- Правопис -- Приручници
УДК 811.163.4(035)
COBISS.SR-ID 6341383 sprskog pravopis srpskoga jezika
Aleksandar Belić (Beograd, 2/14. avgust 1876 — Beograd, 26. februar 1960) bio je srpski filolog, univerzitetski profesor i akademik. Belić je bio profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik SANU[1] i član mnogih akademija u Jugoslaviji i inostranstvu.[2]

Biografija
Aleksandar Belić rođen je kao srednji sin 13. avgusta 1876. godine od oca Jovana (1845—1912) i majke Emilije (1855—1925). Njegovi roditelji su pored njega imali kćerku Nadeždu (1875—1902) koja je umrla kao devojka i blizance Emila (1877—1942) i Vladimira (1877—1943) koji su bili generali jugoslovenske vojske.[3]

Osnovnu školu i Prvu beogradsku gimnaziju završio je u Beogradu. Studije filologije započeo je u Beogradu, a nastavio na univerzitetima u Moskvi i Odesi. Po završetku studija pozvan je da ostane na katedri na lingvistiku i filologiju Moskovskog univerziteta, međutim on se vratio u Beograd gde je 1899. postavljen za docenta Velike škole. Jednu godinu je proveo na usavršavanju u Nemačkoj na Univerzitetu u Lajpcigu, gde je napisao i odbranio doktorsku disertaciju o slovenskim sufiksima za umanjivanje i uvećavanje. Disertacija mu je štampana na nemačkom jeziku u dva dela (1901. i 1904) Pošto je najpre izabran za vanrednog profesora, 1906. je izabran za redovnog profesora Beogradskog univerziteta i to srpskohrvatskog jezika, slovenske filologije i lingvistike, što je predavao dugi niz godina

Osnovao je 1905. časopis „Srpski dijalektološki zbornik“ u izdanju Srpske kraljevske akademije, koji je pod njegovom redakcijom izlazio preko 50 godina.

Tokom 1916. godine, zajedno sa Stanojem Stanojevićem, boravio je u Rusiji lobirajući za interese Kraljevine Srbije.[4]

Pisao je naučne studije o srpskohrvatskom jeziku, o njegovim dijalektima i istoriji. Mnogi radovi koje je objavljivao posvećeni su gramatičkim studijama slovenskih jezika. Bio je osnivač a potom i urednik časopisa „Južnoslovenski filolog“ i „Naš jezik“.

Bio je glavni i odgovorni urednik pri izdavanju prvih tomova „Rečnika srpsko-hrvatskog književnog i narodnog jezika“.

Rad u SANU

Aleksandar Belić i Tito, 1954.
Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 4. februara 1905, a njen redovni član 3. februara 1906. Njegova pristupna beseda u akademiju imala je naziv „Osnovne crte istorijskog razvitka srpskog jezika“. Bio je rektor Beogradskog univerziteta akademske 1933/34 godine.

Predsednik Srpske kraljevske akademije postao je pred kraj februara 1937,[5] nasledivši na tom mestu Bogdana Gavrilovića,[6] iste godine je obeležio 40 godina naučnog rada.[7] Na toj značajnoj poziciji bio je sve do svoje smrti, ukupno 23 godine. Ovaj period ostaće upamćen i po tome što je akademija dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, a zatim u Srpska akademija nauka i umetnosti (skraćeno SANU), kako se i danas zove. Aleksandar Belić ja dao značajan doprinos radu akademije kao njen predsednik sa najvećim stažom do sada. Jedan je od potpisnika Novosadskog dogovora 1954. godine.

Bio je član nekoliko akademija nauka: jugoslovenske, slovačke, češke, poljske, bugarske, bavarske. Bio je član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva. Zatim počasni profesor Moskovskog univerziteta „Lomonosov“ i Univerziteta u Glazgovu.


Aleksandar Belić u mlađim danima
Odabrana dela

Porodična grobnica Aleksandra Belića na Novom groblju.
Dijalekti istočne i južne Srbije[1]
Dijalektološka karta srpskog jezika
Akcentske studije
O dvojini u slovenskim jezicima
Galički dijalekt
O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku (1941)
Pravopis srpsko-hrvatskog književnog jezika (1923) srpskohrvatskog