Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

4 stranice (2 lista)
izd. AKORD - BEOGRAD
muzika, klavir, hitler, okupacija
stanje : LOSE/DOBRO

Lili Marlen je čuvena nemačka ljubavna pesma koja je stekla veliku popularnost na obema stranama u Drugom svetskom ratu, a koju je otpevala nemačka pevačica Lale Andersen. Na to je uticala njena prava priroda, bez obzira na dopadljivu melodiju, ispunjena setom, jer na samom kraju pesme slušalac shvata da je glavni akter pesme mrtav i da zapravo svira pesmu, obraćajući se Lili sa onoga sveta.

I posle Drugog svetskog rata pesma je nastavila da živi. Otpevana je na 48 jezika u preko 200 verzija. Naročito se proslavila verzija Marlen Ditrih, koja je ovoj setnoj pesmi udahnula nešto drugačiji, romantičniji ton.

Tekst pesme napisao je nemački učitelj iz Hamburga Hans Lajp (Hans Leip, 1893-1983), kao mobilisani vojnik za vreme Prvog svetskog rata. Pesma govori o ljubavi i čežnji vojnika prema svojoj devojci sa kojom se sastajao pod fenjerom pred ulazom kasarne, pre nego što je poslat daleko od rodnog mesta. Ime Lili Marlen je kombinacija imena tadašnje Lajpove ljubavi i jedne njegove prijateljice, a sama pesma je objavljena pod imenom „Pesma mladog vojnika na straži“ („Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht“).

Muziku je 1938. komponovao nemački kompozitor Norbert Šulce (Norbert Schultze), dok je autor teksta na engleskom Tomi Konor (Tommy Connor). Pesma je originalno nazvana „Devojka pod fenjerom“ („Das Mädchen unter der Laterne“), ali je ostala upamćena pod imenom „Lili Marlen“. Nemačka varijanta snimljena je 1939. godine u izvedbi Lale Andersen, dok je verziju na engleskom otpevala nemačka, u Americi naturalizovana, pevačica Marlen Ditrih.

Nakon okupacije Beograda 1941, Radio Beograd, čiji se signal mogao hvatati širom Evrope, postao je radio-stanica nemačkih okupacionih snaga pod imenom „Soldatensender Belgrad“ („Vojnički radio Beograd“). Oficir koji je upravljao stanicom je iz Beča poneo nekoliko ploča sa muzikom radi emitovanja, i među njima je bila tada malo poznata pesma „Lili Marlen“ u izvedbi Lale Andersen, stara 2 godine, izdata u svega 700 primeraka. Zbog nedostatka drugih ploča, Radio Beograd je često emitovao ovu pesmu.

Pesma je za kratko vreme postala vrlo popularna, uprkos protivljenju nacističkih organa vlasti, prvenstveno Jozefa Gebelsa, nemačkog ministra za propagandu, koji je i naredio prestanak njenog emitovanja.[1] Nakon toga, u Radio Beograd su počela da pristižu mnogobrojna pisma nemačkih vojnika sa svih strana Evrope, u kojima su molili da se pesma vrati u program. Radio Beograd je vratio pesmu u svoju programsku šemu, i od tada ju je emitovao svake večeri u 21:55. Vojnici stacionirani po Mediteranu, uključujući i nemačke odrede u Africi i britanske pripadnike Osme armije, redovno su podešavali svoje radio-prijemnike kako bi je čuli. Čak je i Romel, komandant nemačkih snaga u Africi, bio ljubitelj ove pesme i zajedno sa vojnicima ju je slušao svako veče.

Najstariju verziju na engleskom otpevala je En Šelton (Anne Shelton), engleska pevačica poznata po svom angažmanu u motivisanju britanskih trupa u Drugom svetskom ratu, dok je najpopularniju kasnije otpevala pevačica i glumica Marlen Ditrih. Različite verzije pesme, na istu melodiju, bile su vrlo popularne među savezničkim trupama pri iskrcavanju u Normandiju, kao i među onima u Italiji.

U popularnoj kulturi Srbije i posleratne Jugoslavije, pesma „Lili Marlen“ je ostala upamćena kao simbol nemačke okupacije i ponekad je asocirana sa nacističkim vojnim pohodima, bombardovanjima, osvajanjima i zverstvima. Ironično, ova nemačka „ratna pesma“, zapravo je ljubavna i srceparajuća nadnacionalna i vanvremenska poema o ljubavi i besmislu rata.

„Lili Marlen“ se izvodi sve češće u Srbiji bez obzira ne negativne konotacije, 2008. pevačica „lakih nota“ Ekstra Nena ju je pevala u Sava centru a prenosila je nacionalna televizija.

„Lili Marlen“ se koristila i kao podloga za rijaliti-šou "Farma" (proleće 2010). Pesma je na simboličan način iskorišćena i u filmu Underground Emira Kusturice, dobitniku Zlatne palme na Kanskom filmskom festivalu 1995, kao najava dva raspada jugoslovenske države i ratova koji su usledili.