Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Аутор - особа Ћосић, Бранимир, 1903-1934 = Ćosić, Branimir, 1903-1934
Наслов Кроз књиге и књижевност / Бранимир Ћосић ; за штампу приредио и предговор написао Бошко Новаковић
Врста грађе есеј
Језик српски
Година 1937
Издавање и производња Београд : Рајковић, 1937 (Београд : Орао)
Физички опис XI, 161 стр. : ауторова слика ; 20 cm
Други аутори - особа Новаковић, Бошко, 1905-1986 (уредник) (аутор додатног текста)
Novaković, Boško, 1905-1986 (уредник) (аутор додатног текста)
ISBN (Брош.)
Напомене Предговор: стр. V-XI.

Ćosić je niz godina u beogradskom dnevnom listu "Pravda" vodio književnu rubriku. Članci koji izlaze u ovoj knjizi plod su tog rada. U tim člancima vide se sve njegove dobre osobine: moralna osetljivost koja ga je nagonila da traži knjige pisaca o kojima nije govoreno i proverava da im nije, slučajno, po našem osveštanom javašluku, učinjena nepravda. Izvanredna duhovna radoznalost za sve što ulazi u opseg književnog života, od originalnih dela naših pisaca na glasu, do dela sasvim nepoznatih pisaca o kojima je on, možda, prvi govorio. Od prevoda velikih stranih pisaca do organizacije prodaje knjiga, pitanja izdavača itd. I vidi se jedna osobina tako retka u našoj sredini: njegova vrednoća. Značaju Ćosića romanopisca i pripovedača ovi članci dodaju još jednu crtu.

Branimir Ćosić (1903–1934) bio je srpski pisac i novinar koji je za svog kratkog života uspeo da iznedri nekoliko izuzetnih dela poput romana Vrzino kolo (1925), Dva carstva (1928) i Pokošeno polje (1933); zbirki priča Priče o Boškoviću (1924), Egipćanka i druge romantične priče (1927) i Kao protekle vode (1933). Ostao je upamćen i po svojim intervjuima, objedinjenim u nadasve vrednoj zbirci Deset pisaca – deset razgovora („Moj zadatak je čist i jasan: spremiti građu za budućeg književnog i kulturnog istoričara; dati jednim književnicima da dođu u intimniji dodir sa idejama drugih; omogućiti čitaocima da mogu intimnije upoznati svoje voljene pisce. Jer toga ima kod nas – da sa smrću pisca iščezne i njegova uspomena, i istoričar, često uzalud, traži da upozna čoveka; dešava se da dva književnika žive u isto vreme, da teže jednom istom idealu, a nikad koncepcije jednoga ne dođu u dodir sa koncepcijama drugoga…“). Značajni su i kritičko-publicistički radovi objavljeni nakon piščeve smrti u delu Kroz knjige i književnost. Ćosić je bio izuzetno vezan za svoju majku Darinku, koja ga je brižno negovala kada ga je tuberkuloza otrgla od studija prava i vezala za postelju. Po sinovljevoj smrti poklonila je sve njegove knjige, oko 1300 svezaka, i one se danas nalaze u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu.

Legat Branimira Ćosića smešten je u Muzeju grada Beograda, a najznačajniji deo ovog legata je piščeva prepiska.