Kronografija, J. Dragašević (1874) RETKO

335 pregleda
4 želi ovaj predmet

Kronografija, J. Dragašević (1874) RETKO

Cena: 19.990 RSD

Kupi odmah

Saznajte više o Limundo zaštiti

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(7.703)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

37.451 pozitivna ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno
  • Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

SOlidno očuvano, ekstremno retko, bez zadnje korice.

Аутор - особа Драгашевић, Јован, 1836-1915 = Dragašević, Jovan, 1836-1915
Наслов Кронографија / израдио Др. професор космографије и историје
Врста грађе књига ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1874
Издавање и производња Београд : Државна штампарија, 1874
Физички опис [4], 95 стр. : илустр. ; 22 cm
ISBN (Брош.)
Напомене Аутор дат према КНБС, т. 3, стр. 744
Библиографија: стр. [2]
Кириловић 3640.
Предметне одреднице Календари
УДК 529
COBISS.SR-ID 7748359

Jovan Dragašević
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovan Dragašević
Jovan Dragašević.jpg
Jovan Dragašević
Datum rođenja 16. februar 1836.
Mesto rođenja Požarevac
 Kneževina Srbija
Datum smrti 14. jul 1915. (79 god.)
Mesto smrti Niš
 Kraljevina Srbija
Čin Počasni general
Jovan Dragašević (Požarevac, 4. februar 1836 — Niš, 1. jul 1915) bio je srpski vojni geograf, istoričar i književnik. Bio je vršilac dužnosti načelnika Glavnog đeneralštaba 1877. godine, profesor na Vojnoj akademiji i Velikoj školi u Beogradu, kao i počasni član Srpske kraljevske akademije.[1][2]


Sadržaj
1 Biografija
1.1 Prosvetna karijera
1.2 Vojna karijera
1.3 Naučni i književni rad
2 Bibliografija
3 Odlikovanja
4 Reference
5 Literatura
6 Spoljašnje veze
Biografija
Rođen je u Požarevcu 16. februara 1836. godine (4. februara po starom kalendaru). Potpisivao se zato u nekim radovima sa "Braničevac", po rodnom kraju. Nakon završetka osnovne škole u rodnom gradu, upisuje gimnaziju u Beogradu 1855. godine.[2] Iste godine stupa u Artiljerijsku školu koju završava 1860, kada biva proizveden u čin artiljerijskog potporučnika.[1].

Bio je Jovan oženjen sa Milom, a u braku su imali tri sina: Borivoja, Gradimira i Velibora. Velibor je poznat kao urednik lista "Vojnički glasnik".[3]

Umro je Jovan Dragašević tokom Prvog svetskog rata u Nišu 14. jula 1915. godine (1. jula po starom), gde je izvršeno opelo u tamošnjoj Sabornoj crkvi. Vozom je telo transportovano za Beograd gde je sahranjeno.[4]

Prosvetna karijera
Već godinu dana nakon završetka škole (1861) postaje profesor u istoj, i na ovom mestu će, izuzev malih prekida, biti sve do 1885. godine.[2][1] Dragašević je pune 23 godine predavao geografiju, opštu i vojnu istoriju[5], stilistiku, ratne veštine, strategiju i kosmografiju. Bio je i jedan od članova osnivača i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine.[6] Predavao je mladom srpskom kralju Milanu geografiju i srpski jezik. Dragašavić je prvi srpski naučni geograf, koji u Srbiji sistematski bavio geografijom kao naukom, posebno vojnom geografijom, koju je smatrao osnovom strategije.[2] Osim na Artiljerijskoj školi, kasnijoj Vojnoj akademiji, bio je i profesor na Velikoj školi u Beogradu[1] gde je predavao uporednu geografiju i etnografiju.[2]

Vojna karijera
Kako već napomenuto, završetkom Artiljerijske škole 19. avgusta 1860. godine je proizveden u čin pešadijskog[7] potporučnika. Napredovao je do poručnika 30. jula 1862. godine, a kapetan II klase postao 1. januara 1866. godine. Položio je ispit za đeneralštabnog oficira 19. decembra 1867. godine,[8] u činu kapetana I klase javlja se od 1. januara 1870. godine. Karijera njegova se nastavlja u general-štabu preko majora (1874), potpukovnika (1876) do pukovničkog čina dobijenog 1. decembra 1880. godine. General-štabni pukovnik Dragašević je penzionisan je 27. aprila 1888. godine, a dvanaest godina kasnije (13. jula 1900) unapređen u čin počasnog đenerala,[1] sa pravom nošenja generalske uniforme. Za vreme bombardovanja Beograda 1862. godine bio je komandir Licejske (đačke) legije, a 1867. godine organizator i komandir Bugarske legije.[9]

Osim navedenih, u svojoj vojnoj karijeri obavljao je i sledeće, druge, funkcije:

komandant Kruševačke brigade i na službi u Štabu Vrhovne komande 1876. godine;
načelnik Ađutantskog odeljenja Štaba Vrhovne komande 1877—1878;
ekspert za teritorijalna pitanja pri delegaciji Srbije na Berlinskom kongresu 1878;
načelnik Istorijskog odeljenja Glavnog đeneralštaba (1878—1885);
pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande 1885. godine;
pomoćnik načelnika Glavnog đeneralštaba i dr. funkcije;[5][2]
Vršilac dužnosti načelnika Glavnog generalštaba je bio 1877. godine. Boravio je u Rumuniji u naročitoj misiji, a u vreme održavanja Berlinskog kongresa (1878) poslat je kao vojni ekspert da pomaže Jovanu Ristiću. Objavio je kao treći deo svoje autobiografije Uspomene na Berlinski kongres.

Naučni i književni rad
Još kao pitomac, Dragašević je počeo da piše. Prvu pesmu "Molitvu" napisao je mladi Jovan 1854. godine. Njegova najzanačnija književna dela su Pesme (1860. i 1869), Boj na Negotinu ili smrt Ajduk-Veljkova (1861), Istinske priče (autobiografija prvi deo, 1888), Carica Jelena (nedovršeno 1890) itd.[10] Bio je poznat među Srbima po svojem delu "Jovan Kursula".[11]

Dragašević je od 1862. godine bio član Društva srpske slovesnosti, kasnije i član Srpskog učenog društva (1864) i Srpske kraljevske akademije (1869), preteče današnje SANU. Napisao je Načela Vojne geografije, Vojnu stilistiku 1 i 2, Vojničku rečitost, Kosmometriju, Kronografiju, Vojnik na maršu, Ilirsko tropolje (Balkansko polostrovo): vojnopolitička studija, Etnografsku kartu srpskih zemalja i brojne druge radove.[10] Bio je i član osnivač i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine.[traži se izvor]

Pod uticajem aktivnosti Društva srpske slovesnosti, radio je na sakupljanju arhivske građe i pisanju nacionalne istorije, dok je 1865. godine bio podneo referat i plan o tome kako u Srbiji treba organizovati vojnoistorijsku delatnost.[5] Bio je i predstavnik Srbije na Međunarodnoj konferenciji geografa 1875. godine, kao delegat Srpskog učenog društva. Smatra se utemeljivačem srpske vojne terminologije, a takođe je bio i jedan od prvih srpskih oficira koji se bavio naukom. Njegova Kosmometrija o metodama za određivanje vremena, geografskih koordinata i magnetske deklinacije pomoću jednostavnijih instrumenata i sprava (časovnika, sekstanta, teodolita, busole i kompasa) i prostijih metoda, objavljena 1875. za potrebe pitomaca Artiljerijske škole i učenika Velike škole, spada među najstarije udžbenike iz astronomije, koje je napisao oficir Srpske vojske.[2]

Bio je osnivač i urednik sedam godina lista Vojin, kojeg je pokrenuo 1864. godine i koji je bio prvi vojni list na Balkanu. Kao načelnik Istorijskog odeljenja glavnog general-štaba osnovao je kasnije i devet godina (do penzije) uređivao list „Ratnik”.[12] Pokrenuo je i uređivao pet meseci politički list „Dardanija”, a sarađivao je sa prilozima i u listovima „Vila”, „Danica”, „Velika Srbija” i „Šumadinka”.[13] Autor je krilatice „Samo sloga Srbina spasava”, smatrajući, da se četiri ocila na srpskom grbu mogu tumačiti na ovaj način — kao skraćenica četiri ćirilična slova „S”.[2]

Sorta jabuke (Soldat laboureur) — dragaševka — nosi ime po Jovanu Dragaševiću, a ovo ime je dobila inicijativom Srpskog poljoprivrednog društva u zahvalnost Dragaševiću, jer je on bio jedan od prvih ljudi u Srbiji koji je gajio nove vrste voća i cveća.[10] On je jedan od prvih članova i saradnik tog društva.[14]

Bibliografija
Pesme, Zemun 1860;
Vojnička stilistika, knjiga 1—2, Beograd 1871—1876;
Načela vojne geografije, Beograd 1876;
Vojnička rečitost, Beograd 1876;
Istinske priče, Beograd 1888;
Carica Jelena, Beograd 1890;
Apodiksis (drugi deo autobiografije), Beograd 1891.
Odlikovanja
Odlikovan je Ordenima takovskog krsta drugog, trećeg i petog stepena, ordenima svetog Save drugog i trećeg stepena, spomenicama ratova 1876-1878. i 1885. godine i drugim odlikovanjima.[5]

Reference
Ivetić 2000, str. 13.
Radojčić 2011, str. 447.
"Pravda", Beograd 27. april 1940.
"Pravda", Beograd 4. jul 1915.
Ivetić 2000, str. 14.
Anonim (1884). „Poziv za upis u članstvo Srpskog arheološkog društva”. Starinar Srpskog arheološkog društva. 1: 4.
"Nova iskra", Beograd 1. maj 1904.
"Zemunski glasnik", Zemun 31. decembar 1867.
Ivetić 2000, str. 13–14.
Radojčić 2011, str. 448.
"Nedelja", Beograd 17. januar 1910.
"Nova iskra", Beograd 1904.
Radojčić 2011, str. 447–448.
"Težak", Beograd 1. novembar 1903.
Literatura
Aleksandar Belić:Pedesetogodišnjica Srpske kraljevske akademije, Posebna izdanja SA, knj. CXVI, Spomenice, knj. 7, 1939—41
Ivetić, Velimir (2000). Načelnici generalštaba 1876—2000. Beograd: Novinsko-informativni centar VOJSKA.
Jovanović, B. D.: 2001, Jovan Dragašević i astronomija, Zbornik radova naučnog skupa Prirodne i matematičke nauke u Srba 1850-1918, Novi Sad. str. 101-108.
Jovović, B.: 1995, Jovan Dragašević – oficir, profesor, pjesnik i naučnik, Vojno delo 4-5/95, godina XLVII, Generalštab Vojske Jugoslavije, Beograd. str. 184-205.
Radojčić, Stevan (2011). „Kosmometrija Jovana Dragaševića” (PDF). Zbornik radova konferencije “Razvoj astronomije kod Srba VI”, Beograd, 22—26. april 2010 (ur. M. S. Dimitrijević). Beograd: Publikacija Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ (10): 439—450.
Skerlić, Jovan (1925). Omladina i njena književnost. Beograd.
Spoljašnje veze
P vip.svg Portal Biografija
Biografija na sajtu SANU
Kategorije: Članci sa nepotvrđenim izjavama od 02. 2021.Rođeni 1836.Umrli 1915.PožarevljaniČlanovi Srpskog učenog društvaČlanovi Društva srpske slovesnostiPočasni članovi SANUNačelnici Generalštaba Vojske SrbijeSahranjeni na Novom groblju u Beogradu

Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба VIII”
Београд, 22-26. април 2014,
уредник М. С. Димитријевић
Публ. Астр. друш. “Руђер Бошковић” бр. 16, 2016, 239-250

"КРОНОГРАФИЈА" ЈОВАНА ДРАГАШЕВИЋА
СТЕВАН РАДОЈЧИЋ
Војногеографски институт, Београд, Србија
E-mail: stradojcic@sezampro.rs
Резиме: У раду се даје приказ књиге "Кронографија" из 1874. године и биографија
њеног аутора, официра Српске војске Јована Драгашевића.

Кључне речи: Уџбеници астрономије, Јован Драгашевић
1. УВОД
Кронографија Јована Драгашевића (1836-1915), објављена 1874. године,
спада у наше најстарије књиге са садржајем из области астрономије. Постоје
и старије, као што су, на пример, Астроном

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (7.703)

99,92% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

37.451 pozitivna ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 99719441