Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Deset tomova Žan-Kristofa objavljeno je između 1904. i 1912. godine, prvo u pariskom časopisu Les Cahiers de la Kuinzaine. Oslikavajući život, od početka do kraja, velikog umetnika, malo koja knjiga ima za cilj da postigne toliko, a potom i uspe.

Romen Rolan je dobio Prix Femina za prva četiri toma 1905. godine, a zatim i za završeni roman i njegov pamflet Au-dessus de la melee (Iznad bitke, 1915) — poziv Francuskoj i Nemačkoj da poštuju čovečanstvo i istinu tokom borbama u Prvom svetskom ratu — dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1915.

Klasik francuske književnosti i jedan od istinski epskih filozofskih romana, Žan-Kristof ima retko mesto među francuskim klasicima, što bi se moglo nazvati (sa više značenja) „muzičkim romanima“ i evropskom književnošću kao i širom svetskom književnošću. Kao i druga veoma duga dela — kao što su književna remek-dela Tolstoja i Prusta — ona ima moć da zastraši i najstrpljivije čitaoce, ali, kada se jednom upusti, takođe ima moć da u velikoj meri obogati nečije razumevanje umetnosti i muzike, istorije i filozofije, Evrope i sveta.

Ostale teme koje roman istražuje uključuju javnu osudu i kritiku, lični integritet, pacifizam, feminizam i (u jednom od najpoznatijih pasusa) prava životinja. Rolandovi stavovi mogu se nazvati ispred svog vremena i čine srce njegovog dugog, strastvenog i promišljenog humanističkog romana, koji, retkost među knjigama dobitnicima Nobelove nagrade, ima toliko obima da je prevodilac Gilbert Cannan napisao na kraju svog predgovora: „Po svojoj istinitosti i apsolutnom integritetu — od Tolstoja ne znam ni za jedan tako kristalno jasan spis — „Žan-Kristof“ je prva velika knjiga dvadesetog veka. U izvesnom smislu ona započinje dvadeseti vek.“

Romen Rolan je rođen u opštini Clameci, Nievre u centralnoj Francuskoj 1866. Studirao je filozofiju, ali se potom fokusirao na istoriju i diplomirao na Ecole normale superieure 1889. Proveo je dve godine u Rimu, gde je otkrio različita stara i nova remek-dela, a po povratku u Francusku doktorirao je (tema njegove teze bila je istorija opere u Evropi pre Lulija i Skarlatija), a zatim je naredne dve decenije predavao na raznim licejima u Parizu. Od 1902. do 1911. rukovodio je novoosnovanom muzičkom školom Ecole des Hautes Etudes Sociales, a 1903. je postavljen za prvog predsedavajućeg za istoriju muzike na Sorboni. Rolanovo najslavnije delo je njegov desetotomni roman-fleuve Jean-Christophe (1904-1912), a njegovi drugi romani su Colas Breugnon (1919), Clerambault (1920), Pierre et Luce (1920) i njegov drugi roman-fleuve, sedmotom.