Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Vrlo dobro očuvano, ekstremno retko u ponudi, stavljano meko prekoričenje da se očuva kultna naslovnica Todora Švrakića

Аутор - особа Гете, Јохан Волфганг фон, 1749-1832
Наслов Фауст / Гете = (Faust) / (Goethe) ; превео Милан Савић
Врста грађе драма
Језик српски
Година 1920
Издавање и производња Београд : И. Ђ. Ђурђевић, 1920 (Сарајево : Босанска пошта)
Физички опис 640, X стр. ; 18 cm
Други аутори - особа Савић, Милан (аутор додатног текста) (преводилац)
Збирка Одабрана библиотека ; 5
Напомене Стр. 9-20: Приступ / Милан Савић.
Речник: стр. [I-X]
Предметне одреднице Гете, Јохан Волфганг фон, 1749-1832 -- "Фауст"

Radi se o prvom kompletnom prevodu na srpski jezik (I-II deo). Preveo književnik i prevodilac Milan Savić. 1885. godine je štampan samo prvi deo (220 str.), takođe u Savićevom prevodu. Naslovnu stranu za ovo izdanje iz 1920. izradio je akademski slikar Todor Švrakić.

Dr Milan Savić (Turska Kanjiža (danas Novi Kneževac), 4. oktobar 1845 - Beograd, 21. februar 1930) je bio srpski književnik, pozorišni kritičar, prevodilac, profesor gimnazije, sekretar Matice srpske, autor prvog prevoda Fausta na srpski jezik i otac Anice Savić-Rebac.

Todor Švrakić (Prijedor, 10. mart 1882. — Sarajevo, 5. decembar 1931.) je bio prvi školovani slikar sa prostora Bosne i Hercegovine. Sin drvodjelje, sa 16 godina odlazi u Beograd gdje pohađa privatnu slikarsku školu Riste i Bete Vukanović, da bi školovanje produžio kod Paje Jovanovića u Beču i kasnije u Pragu. Pre reta bio je član društva Medulić. Radio je kompozicije portrete i pejsaže, od kojih je najpoznatiji zvanični i jedini portret Nikole Pašića. Izlagao je 1911. godine u Pragu, i na svim izložbama Medulića, zatim u Rimu 1911. i na svim jugoslovenskim izložbama u to vreme. Smatran je jednim od najboljih srpskih akvarelista

Izdanje Geteovog „Fausta“ iz 1920. godine, koje je objavila knjižara I. Đ. Đurđevića (u Sarajevu i Beogradu), veoma je cenjeno među kolekcionarima antikvarnih knjiga, ne samo zbog samog dela, već i zbog istorijskog značaja te izdavačke kuće.
O izdavaču i izdanju
Izdavačka knjižara Rajkovića i Đurđevića bila je jedan od stubova predratnog i međuratnog izdavaštva na Balkanu. Godina 1920. bila je prelomna jer je knjižara Đurđevića tada aktivno radila na objavljivanju svetskih klasika kako bi se obnovio kulturni život nakon ratnog zatišja.

Naslovna strana: Često sadrži ilustracije značajnih umetnika tog vremena. Na primer, neka izdanja iz te godine krasio je rad akademskog slikara Todora Švrakića.

Prevod: Sadrži integralni prevod Milana Savića (oba dela drame), koji je decenijama smatran najvernijim prikazom Geteovog duha na srpskom jeziku.