Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Vrlo dobro očuvano, ekstremno retko u ponudi, sa istorijski značajnom posvetom.

U gornjem delu stranice nalazi se jasan ljubičasto-plavi pečat koji glasi:„Velja P. Đorđević, ekonom“U to vreme (krajem 19. i početkom 20. veka), ekonom je bio ključna administrativno-finansijska funkcija u bolnicama (upravnik bolničkog imanja, nabavke, magacina i finansija). S obzirom na to da je reč o knjizi koja je interna statistika Bolnice za duševne bolesti u Beogradu, ovaj pečat potvrđuje da je primerak pripadao Velji Đorđeviću, koji je bio ekonom upravo u toj bolnici na Guberevcu ili srodnoj sanitetskoj ustanovi.

Posvećeno dr Vladimir F. Vujiću - Utemeljivač moderne neuropsihijatrije: Rođen 1894. godine, dr Vladimir F. Vujić bio je osnivač moderne neuropsihijatrijske škole u Srbiji i dugogodišnji šef Neuropsihijatrijske klinike u Beogradu.Direktna veza sa knjigom: Po povratku sa studija iz Praga 1923. godine, on je započeo svoj rad upravo u Duševnoj bolnici na Guberevcu (iz koje ova knjiga i potiče). Radio je na prvoj Klinici za duševne i živčane bolesti kao asistent.Poveznica sa datumom: Posveta je napisana avgusta 1929. godine, u vreme kada je mladi dr Vladimir F. Vujić već uveliko gradio ugled na klinici. Ekonom bolnice Velja Đorđević mu je poklonio ovu kapitalnu, tridesetogodišnju bolničku statistiku (1861–1890) kao dragocenu stručnu literaturu za njegov dalji rad.

Аутор - особа Данић, Јован, 1854-1924 = Danić, Jovan, 1854-1924
Цвијетић, Михаило = Cvijetić, Mihailo
Наслов Душевне болести у Србији : статистика Болнице за душевне болести : за првих тридесет година : (1861-1890) / написали Јован Данић и Михаило Цвијетић
Упоредни наслов Maladies mentales en Serbie
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1895
Издавање и производња Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1895
Физички опис 99 стр. : табеле ; 23 cm
ISBN (Пласт.)
Напомене На спор насл. стр.: Maladies mentales en Serbie.
Предметне одреднице Душевна болница (Београд) -- Статистика -- 1861-1890
Душевне болести -- Статистика -- Србија -- 1861-1890
УДК 725.51(497.111):311"1861/1890"
Über die Praecordialangst bei Geisteskranken (Doktorska disertacija, Vircburg) Dr Jovan Danić (1874)
O duševnom bolu Dr Jovan Danić (1879)
Jedna šetnja kroz ludnicu Dr Jovan Danić (1883)
Nešto iz higijene ljubavi Dr Jovan Danić (1884)
Đenije i ludilo (Studija o odnosu genijalnosti i duševnih bolesti) Dr Jovan Danić (1892)
Duševne bolesti u Srbiji Dr Jovan Danić (1900)
Alkohol i degeneracija Dr Jovan Danić (1904)

Jovan Danić (Beogad, 13. avgust 1854 — Beograd, 20. oktobar 1924) bio je lekar, prvi srpski neuropsihijatar.[1]

Studirao je pravo na Velikoj školi u Beogradu, a studije medicine u Cirihu, Vircburgu i Parizu. Tokom srpsko turskog rata 1876 — 1878, bio je lekar zaječarskog garnizona. Po okončanju rata prelazi za šefa odeljenja u Vojnoj bolnici u Beogradu, da bi 1881. prešao u Duševnu bolnicu, čiji je upravnik postao 1886. Penzionisan je 1911. godine.

Bio je predsednik Glavnog sanitetskog saveta, dugogodišnji predsednik Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore za Srbiju, Vojvodinu i Srem. Objavio je niz članaka, referata i prikaza u Srpskom arhivu i Narodnom zdravlju a prevvodio je poznata medicinska dela, od kojih je naznačajnije Sistem higijene profesora Rajha. Autor je studije O duševnom bolu i knjige Genije i ludilo. Knjigu „Duševne bolesti u Srbiji“ napisao je u saradnji M. Cvijetićem.

Originalno izdanje studije „Duševne bolesti u Srbiji“ iz 1895. godine, čiji su autori dr Jovan Danić i dr Mihailo Cvijetić. Reč je o izuzetno retkom i istorijski značajnom radu.O izdanju sa slikeDvojezična naslovna strana: Sa leve strane nalazi se naslov na francuskom jeziku („Maladies mentales en Serbie“), a sa desne na srpskom jeziku, što je bila česta praksa u to vreme kako bi se domaći naučni radovi predstavili evropskoj javnosti.Izdavač i štampa: Knjigu je štampala Državna štamparija Kraljevine Srbije u Beogradu.Obim: Knjiga ima oko 99 stranica i predstavlja prvu zvaničnu statističku i stručnu analizu rada Bolnice za duševne bolesti (smeštene u Doktorovoj kuli na Guberevcu) za njenih prvih trideset godina rada (1861–1890).Kolekcionarska i tržišna vrednostVisoka raritetna vrednost: Knjiga spada u kategoriju veoma retkih antikvarnih medicinskih izdanja u Srbiji. Skoro celokupan sačuvani tiraž nalazi se u bibliotekama Medicinskog fakulteta, Srpskog lekarskog društva i Narodnoj biblioteci, dok se na slobodnom tržištu pojavljuje izuzetno retko.Istorijski značaj: Za kolekcionare srpske istorije, istorije medicine, psihijatrije ili rariteta iz perioda Kraljevine Srbije, ovo delo ima ogroman kulturni i naučni značaj.

Prva psihijatrijska ustanova u Kneževini Srbiji ili „Dom za s' uma sišavše”,[а] (Dom za sa uma sišavše) osnovana je u Beogradu 1861. godine u „Doktorovoj kuli“ s namenom da se u njoj zbrinu socijalni slućajevi i leče neuropsihijatrijski bolesniici. Dvadeset godina kasnije, po donošenju novog „Zakona o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja”, Kneževine Srbije „Doma za s uma sišavše” primenovan je u Bolnicu za duševne bolesti, čiju tradiiciju, nastavlja današnja Specijalna bolnica za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, najznačajnija ustanova te vrste u Srbiji.

A „Doktorova kula“, kao deo ove ustanove, danas se nalazi u okviru kompleksa Kliničkog centra Srbije, veoma blizu Onkološke i Dečje klinike, kao spomenik kulture od velikog značaja od 1965. godine.[1]

Zdanje ove prve socijalne ustanova u Kneževini Srbiji i prve psihijatrijske bolnica na Balkanskom poluostrvu, danas i dalje postoji ali ne kao ustanova za lečenje i socijalnu zaštitu već kao objekat od značaja za istoriju medicine, koji se koristi u posebnim prilikama kao što je npr. Noć muzeja kada je otvorena za posete.

Istorija
„Dom za s’ uma sišavše” u Beogradu osnovan je u „Doktorovoj kuli“ na osnovu državne uredbe Ustrojstvo o osnivanju „Doma za s uma sišavše” “, na koje je Knez Mihailo Obrenović stavio svoj potpis, dana 3. marta 1861. godine.

TAGS
Literatura
Пешаљ, Ј. (2005). Између врача и лекара: Обележја здравствене културе. У А. Фотић (Прир.) Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба (pp. 475–504). Београд: Клио.
Радић, Р. (2004). Болести и лечење. У С. Марјановић-Душанић и Д. Поповић (Прир.) Приватни живот у српским земљама средњег века (pp. 394–418). Београд: Клио.
Радосављевић, Н. Црква и вера у свакодневном животу у 18. веку. У А. Фотић (Прир.) Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, (pp. 377–99). Београд: Клио.
Cenić, Đ.D. (1866) Objašnjenje Kaznitelnog zakonika za Knjažestvo Srbiju. Beograd
Ćelap, L. (1967) Zemunski vojni komunitet 1717-1881. Spomenik - Srpska akademija nauka. Odeljenje društvenih nauka, nova serija 9
Đorđević, T. (1928) Lečenje umobolnih u manastirima. Glasnik Skopskog naučnog društva, (1): 341-346
Elijade, M. (1985) Šamanizam i arhajske tehnike ekstaze. Novi Sad: Matica srpska
Fotić, A. (2005) Špriredioć. Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba. Beograd: Clio
Jeremić, R (1932). . „Bolnica Srpske opštine u Novom Sadu”. Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu. 5 (313): 432—435.
Katić, R. (1958) Medicina kod Srba u srednjem veku. Beograd: Naučno delo
Katić, R. (1967) Srpska medicina od IX do XIX veka. Beograd: Naučno delo
Katić, R.V. (1981) Poreklo srpske srednjovekovne medicine. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti
Katić, R.V. (1987) Terminološki rečnik srpske srednjovekovne medicine. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti
Katić, R.V., ur. (1989) Hilandarski medicinski kodeks N. 517 - prevod. Beograd: Narodna biblioteka Srbije
Marjanović-Dušanić, S., Popović, D. (2004) Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka. Beograd: Clio
Matić, D. (1850) Objašnjenje Građanskog zakonika za Knjažestvo srbsko. Beograd: Knjigopečatnja Kneževine Srbije, čast I
Mitrović, Č. (1909) Prvi srpski zakon o crkvenim vlastima. Beograd: Državna štamparija
Novaković, D. (2008) Načertanije o duhovnim vlastima kao prvi zakon o pravoslavnoj crkvi u Srbiji. Istorijski časopis, br. 57, str. 197-217
Pešalj, J. (2005) Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba. u: Fotić A. [ur.] Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba/priredio Aleksandar Fotić, Beograd: Klio, 475-504
Stajić, V. (1934) Bolnica Srpske opštine u Novom Sadu. Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu, 7(1-317-19): 329-334
Timotijević, M. (2006) Rađanje moderne privatnosti -privatni život Srba u Habzburškoj monarhiji od kraja 17. do početka 19. veka. Beograd: Clio