Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Retko, solidno očuvano

Ovo izdanje je značajno jer predstavlja prvo srpsko izdanje jedne od Tolstojevih najvažnijih novela, objavljeno kod čuvenog beogradskog knjižara Velimira Valožića.

Аутор - особа Толстой, Лев Николаевич, 1828-1910 = Tolstoj, Lev Nikolaevič, 1828-1910
Наслов Човечији живот : приповетка / графа Лава Н. Толстоја ; с руског Окица Глушчевић
Врста грађе кратка проза
Језик српски
Година 1887
Издавање и производња Београд : Књижара Велимиира Баложића, 1887 (Београд : Задруга штампарских раденика)
Физички опис 115 стр. ; 17 cm
Други аутори - особа Gluščević, Okica (преводилац)
Привезано Караван : прича с истока / Виљем Хауф ; превео М. Ђ. Глишић

Црни дани : криминална приповетка / Фаргус Конуе ; превео са енглеског М. А. Рашковић

Караван : прича с истока / Виљем Хауф ; превео М. Ђ. Глишић: 67030: К 12985

Црни дани : криминална приповетка / Фаргус Конуе ; са енглеског превео М. А. Рашковић: 67030: К 12985
Напомене Превод дела: "СмертЬ Ивана ИлЬича."
УДК 821.161.1-32
COBISS.SR-ID 38459143

Knjiga „Čovečiji život“ (u originalu O životu / О жизни), napisana 1887. godine, predstavlja prelomno filozofsko delo Lava Tolstoja. Ona nije beletristika, već traktat u kojem Tolstoj sumira svoju duhovnu krizu i novi pogled na svet.
Evo ključnih činjenica o ovom delu na srpskom jeziku:
Sadržaj: Tolstoj u knjizi pravi jasnu razliku između animalnog postojanja (biološkog života pojedinca koji teži ličnoj sreći i završava se smrću) i istinskog ljudskog života. On tvrdi da pravi život počinje onog trenutka kada čovek prizna nadmoć razuma i ljubavi nad telesnim nagonima.
Sudbina knjige: Delo je odmah po završetku bilo zabranjeno u Rusiji od strane crkvene i državne cenzure, jer je Tolstoj negirao crkvene dogme o zagrobnom životu i vaskrsenju tela, dajući im isključivo moralno i racionalno tumačenje.
Izdanja u Srbiji:
Ovo delo je u Srbiji prevođeno i objavljivano u sklopu njegovih filozofsko-religijskih spisa.
Najpoznatiji prevodi nalaze se u zbirkama poput "Tolstoj o religiji i moralu" ili u okviru njegovih "Sabranih dela" (često izdavanih od strane kuća poput Prosvete ili Rada tokom 20. veka).
Naslov se ponekad prevodi i kao „O životu“.
Zanimljivost: Tolstoj je ovo delo napisao ubrzo nakon romana „Smrt Ivana Iljiča“, koji se praktično bavi istom temom kroz prizmu književnog lika – čoveka koji tek na samrti shvata šta je to „pravi život“.

TAGS
Sabrana dela (Najvažnija izdanja)
Sabrana dela Lava Tolstoja u 20 knjiga (Izdavač: Prosveta / Rad, Beograd – najkompletnije izdanje na srpskom).
Izabrana dela u 10 knjiga (Matica srpska / Narodna knjiga).
Tolstoj za decu i omladinu (Više tomova, razni izdavači).
Romani
Rat i mir (Prevod: Stanka Glišić / Milovan Glišić).
Ana Karenjina (Prevod: Zorka Velimirović / Dušan Stojanović).
Vaskrsenje.
Porodična sreća (Često klasifikovan i kao kraći roman ili novela).
Pripovetke i novele
Smrt Ivana Iljiča.
Krojcerova sonata.
Hadži Murat.
Sevastopoljske priče.
Kozaci.
Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost (Autobiografska trilogija).
Otac Sergije.
Gospodar i sluga.
Kavkaski zarobljenik.
Polikuška.
Đavo.
Posle bala.
Mećava.
Beleške jednog ludaka.
Dva starca.
Koliko čoveku zemlje treba?.
Tri smrti.
Aljoša Gornjak.
Drame
Carstvo mraka.
Živi leš.
Plodovi prosvete.
Filozofski, religijski i pedagoški spisi
Ispovest (Ključno delo njegove duhovne prekretnice).
O životu (ili „Čovečiji život“).
Šta je umetnost?.
U čemu je moja vera?.
Carstvo Božje je unutar vas.
Put u život (Zbirka mudrosti i misli za svaki dan).
Ne mogu da ćutim (Politički spisi i pamfleti).
Jevanđelje po Tolstoju (Njegova interpretacija Novog zaveta).
O vaspitanju i obrazovanju (Pedagoški ogledi iz Jasne Poljane).
Socijalizam i hrišćanstvo.
Patriotizam i ropstvo.
O Šekspiru i o drami.
Dnevnici i prepiska
Dnevnici I–IV (Izbor iz višedecenijskih zapisa).
Pisma L. N. Tolstoja (Prepiska sa porodicom i savremenicima).
Tolstoj i Sofija: Prepiska supružnika

Ovaj hronološki pregled fokusira se na pionirske prevode Tolstoja u Srbiji. Zanimljivo je da su Srbi počeli da prevode Tolstoja veoma rano, često samo par godina nakon što bi se original pojavio u Rusiji.
Evo spiska najznačajnijih prvih prevoda i izdanja iz 19. veka:
Porodična sreća (1861) – Prevodilac anoniman, objavljeno u nastavcima u listu Danica. Ovo je jedan od prvih prevoda Tolstoja uopšte na neki strani jezik.
Kavkaski zarobljenik (1872) – Objavljeno u časopisu Letopis Matice srpske.
Sevastopoljske priče (1874) – Prvo integralno izdanje ratnih priča na srpskom.
Rat i mir (1881–1884) – Prvi prevod u Srbiji uradio je Milovan Glišić. Objavljivan je u sveskama, a potom kao komplet.
Gde je ljubav, tu je i Bog (1885) – Jedna od prvih narodnih priča objavljena u crkvenoj periodici.
Ana Karenjina (1886) – Prvi srpski prevod (nepunih deset godina nakon završetka originala).
Čovečiji život (O životu) (1888) – Prevodilac Jovan Maksimović. Objavljeno odmah nakon zabrane u Rusiji.
Moja ispovest (1890) – Ključno delo Tolstojeve krize, objavljeno u Novom Sadu.
Krojcerova sonata (1890) – Preveo Luka Zrnić. Knjiga je izazvala veliku polemiku u srpskoj javnosti čim se pojavila.
Vlast tame (Carstvo mraka) (1890) – Prvi prevod drame za potrebe Narodnog pozorišta.
Gospodar i sluga (1895) – Vrlo brzo nakon ruskog izdanja, objavljeno u Beogradu.
U čemu je moja vera? (1895) – Teološki traktat koji je uticao na pojavu "tolstojizma" u Srbiji.
Vaskrsenje (1899–1900) – Prevodilac Jovan Maksimović. Roman je izlazio u nastavcima skoro istovremeno sa ruskim originalom.
Zanimljivost: Krajem 19. veka u Srbiji su se pojavila i prva "Sabrana dela grofa Lava Tolstoja" u izdanju beogradskih knjižara (poput Valožića i Cvijanovića), što pokazuje da je bio apsolutni književni autoritet tog doba.

. Knjiga „Čovečiji život” u prevodu Okice Gluščevića iz 1887. godine zapravo je naslov pod kojim je prvi put na srpskom jeziku objavljena novela „Smrt Ivana Iljiča”.

+1
Evo ključnih detalja o tom izdanju:
Naslov: Čovečiji život : pripovetka / grafa Lava N. Tolstoja.
Prevodilac: Ljubomir Okica Gluščević.
Godina i izdavač: 1887. godina, Beograd, Knjižara Velimira Valožića.
Sadržaj: Iako naslov zvuči kao filozofski traktat „O životu” (koji je Maksimović preveo 1888. godine), Gluščevićevo izdanje iz 1887. je zapravo prvi srpski prevod remek-dela o umiranju činovnika Ivana Iljiča.