Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

ČLANCI I STUDIJE Dr Branislav Petronijević
RETKOOOOO!
ANTIKVARNA KNJIGA, IZVANREDNO OČUVANA, MOGUĆE DA NIJE ČITANA!
OVAKAV PRIMERAK, BIBLIOFILSKI, RETKO MOŽE DA SE NAĐE U PRODAJI!

AKCIJA RASPRODAJA KNJIGA

Napredak Zemun - Pančevo, 1913. godine, 244 strane, tvrd povez.
Ćirilica, krupan font.
Knjiga je izvanredno očuvana.

Iz sadržaja:

- O snu i proricanju iz snova
- O stanovnicima i planetama
- O vrednosti života
- Platon
- Fridrih Niče

Branislav Petronijević (1875 - 1954), srpski filozof, akademik, matematičar i paleontolog.
Unuk protojereja Petronija Jeremića, po kome je prezime Petronijević dobio njegov otac, bogoslov, koji nije bio sveštenik.
Branislav Petronijević je završio Valjevsku nižu gimnaziju u Valjevu, a nakon toga Prvu gimnaziju u Beogradu. 1894. godine, nakon završetka gimnazije, u svojoj 19. godini života odlazi u Beč na studije medicine, ne toliko zbog tog studija koliko zbog mogućnosti da se posveti studijama filozofije.
Za studiranje u Beču je dobio stipendiju tamnavskog sreza.
Tokom 4. semestra na medicini, upisao se na Filozofski fakultet u Lajpcigu.
U Lajpcigu se upoznao sa niškim vladikom Nikanorom Ružičićem, kome je davao časove iz nemačkog.
Početkom 1897. objavio je prvi filozofski rad o ontološkom dokazu postojanja apsoluta, a vladika mu je onda kod ministra prosvete Andre Nikolića isposlovao stipendiju za studije filozofije.
U Lajpcigu je novembra 1897. diplomirao filozofiju, a samo dva dana nakon toga predao je rukopis disertacije, pa je doktorirao januara 1898. godine. Iste godine postavljen je za učitelja jezika u Trećoj beogradskoj gimnaziji, gde istovremeno predaje i filozofsku propedevtiku.
Krajem te godine postavljen je za docenta Velike škole, a već naredne, 1899. godine, postaje vanredni profesor.
Godine 1903. je postavljen za redovnog profesora Velike škole, a kada je ova prerasla u Univerzitet opet postaje vanredni profesor, da bi 1919. godine bio izabran za redovnog profesora. Petronijević 1921 postaje redovan član Srpske kraljevske akademije. Već tada je veliki deo vremena proveo je na odsustvu po stranim bibliotekama i na studijskom radu.
Oktobra 1938. godine je osnovao Srpsko filozofsko društvo i bio je izabran za prvog predsednika društva.
Umire u 78. godini života, 4. marta 1954. godine u Beogradu.
Proglašen je za najvažniju ličnost valjevskog kraja svih vremena.
Uneo je 52 novine u naučni svet.

# 06