Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Дљасин, Генадиј Генадијевич
Наслов Азбука Хермеса Трисмегистоса или Молекуларни тајнопис мишљења / Генадиј Дљасин ; с руског превела Сава Росић dljasin genadij
Јединствени наслов Азбука Гермеса Трисмегиста или Молекулярная тайнопоисЪ мышления. сцц
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2007
Издавање и производња Београд : Zepter Book World, 2007 (Београд : Зухра)
Физички опис 185 стр. : илустр. ; 20 cm
Други аутори - особа Росић, Сава (преводилац)
Ракочевић, Милоје М. (аутор додатног текста)
Субето, Александар Иванович (аутор додатног текста)
Збирка ǂБиблиотека ǂПосебна издања / [Zepter Book World]
ISBN (Брош.)
Напомене Превод дела: Азбука Гермеса Трисмегиста или Молекулярная тайнопоисЪ мышления / Г. Г. Длясин
Тираж 1.000
Стр. 5-12: О јединству говорне и генетске азбуке / Милоје М. Ракочевић
Стр. 159-173: Спирално-рефлексивна хармонија света / Александар Иванович Субето
Библиографија: стр. 175-180.

SADŽRAJ:
MILOJE M. RAKOČEVIĆ - O jedinstvu govorne i genetske azbuke
Predgovor srpskom izdanju
Predgovor
Uvod
Osnovi teorije azbuke
Ugaritska... biohemija
Dekodiranje drevnih ploča
Epilog
Prilog
Pogovor
Literatura
Primedbe


`Genadij Dljasin, magistar pedagoških nauka, psiholog i hemičar, autor naučnih radova iz oblasti hemije i sistemogenetike, u ovoj `knjizi - otkriću` predlaže sasvim novi naučni pogled na strukturu i poreklo azbuke na njen jedistveni kod koji obrazuje čitav sistem.

Azbuka se pojavljuje kao sređeni sistem međusobno povezanih elemenata svemira uporediv jedino sa sistemom hemijskih elemenata Mendeljejeva.

Istovremeno sa potragom za zakonom strukture azbuke auotr traga i ponalazi... sistem molekula - sistem aminokiselina belančevine, i to je još jedno uistinu zapanjujuće naučno otkriće `Azbuke Hermesa Trismegistosa...`

Jedinstvo koda svih azbuka - što znači i jedinstveno načelo nastanka i ustrojstva svih jezika sveta ljudi - omogućava čevečanstvu da se jednog dana bez prevodilaca razume.

Izomorfnost sistema azbuke i aminokiselina, kao i autorova fantastična hipoteza o vezi između stupnjeva mišljenja i sinteza belančevine, još jednom potvrđuje drevni zakon `kako gore, tako i dole...`