Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Godina 1941 - 1950.
• Očuvanost Dosta dobro
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Ovo je izuzetno dirljivo i istorijski upečatljivo porodično pismo iz same završnice Drugog svetskog rata, napisano u Nemačkoj.
U gornjem desnom uglu stoji zabeležen datum 21. mart 1945. godine (ispisano kao 21/III 45), što znači da je pismo nastalo jedva mesec i po dana pre kapitulacije Nemačke, u trenucima potpunog kolapsa zemlje i savezničkog bombardovanja.
Pismo je napisano starim nemačkim krasnopisom (Kurrentschrift / Sütterlin), koji je danas izuzetno težak za čitanje čak i samim Nemcima. Evo šta se iz ove prve stranice može saznati o ljudima koji su ga pisali i njihovoj sudbini:

## 1. Kome je upućeno?
Pismo počinje rečima: „Liebe Schwester u. Schwager!“ (Draga sestro i šogore/zetu!). Autor se obraća svojoj rođenoj sestri i njenom mužu.

## 2. O čemu se piše? (Sadržaj i atmosfera)
Suprotno onome što bi se očekivalo od pisma iz marta 1945. godine, u tekstu nema direktnog pominjanja bombi i fronta, već se porodica suočava sa teškom ličnom i zdravstvenom dramom u pozadini rata, pokušavajući usput da preživi kroz trampu hrane:
* Odlazak kod lekara: Autor piše kako je u nedelju sa Karlom (verovatno mužem ili sinom) išao kod izvesnog doktora (pominje se „beim Bauern Doktor“ ili seoski lekar). Nažalost, vesti su loše. Lekar im je saopštio da pacijentu (moguće detetu ili nekom od roditelja) „nema pomoći“ („daß er mir keine Hilfe weiß“). Lekar teši autora rečima da je imao mnogo takvih slučajeva i da je u pitanju verovatno reuma („Rheuma“) ili slična progresivna bolest koja će s vremenom potpuno iskriviti telo.
* Problem sa mlekom i trampa za opstanak: U drugom delu stranice fokus se naglo pomera na čisto preživljavanje. Pominje se mleko („die Milch“). Autor savetuje sestru: „Ako mleko daješ mesaru (Fleischhauer), onda mi piši...“. U vremenima kada je novac bio bezvredan, hrana se menjala za hranu, pa autor predlaže da mleko iskoriste za trampu kod lokalnog mesara kako bi došli do mesa.
* Putovanje usred rata: Autor pominje plan da se ide u mesto Gisting (ili Güstling) kako bi se tamo obavila neka prodaja ili zamena, i kaže da bi najbolje bilo putovati vozom („mit dem Zuge nach Güstling fahren“) kako bi o svemu uživo razgovarali. Završava pasus napomenom da lekar kaže kako sada vlada mnogo zaraznih bolesti („Krankheiten“) i da to uopšte nije retkost.

* Zašto je ovo pismo vredno: Pisma iz samog marta i aprila 1945. godine su uvek tražena jer poštanski sistem u Nemačkoj tada praktično više nije funkcionisao zbog uništenih pruga i gradova.
* Emotivna težina: Činjenica da ljudi pred sam slom Trećeg rajha pišu o bolesnima, nedostatku mleka, lekarima i trampi sa mesarima daje ovom pismu veliku antropološku vrednost.

------------------------------
Druga stranica pisma je istorijski i emotivno daleko dramatičnija od prve. Dok se na prvoj stranici autor bavio porodičnim zdravljem, ovde krasnopis donosi zastrašujuće direktno svedočanstvo o gladi, vazdušnim napadima (bombama) i svesti da je kraj rata blizu.

## 1. Nastavak priče o hrani i nemaštini
Na samom vrhu stranice autor nastavlja o mleku i kravama, navodeći da u ovim teškim vremenima mleko ne sme da se usiri ili prolije, već da se mora iskoristiti svaki litar. Rečenica koja savršeno oslikava situaciju glasi:
„...ist ja die Zeit schlecht genug, muß alles zusammen helfen“ (...jer vreme je dovoljno loše, sve se mora skupiti/sve moramo deliti da pomognemo jedni drugima).

## 2. Osvrt na rat i strah od gladi (Ključni deo pisma)
U središnjem delu stranice, autor prelazi na surovu realnost marta 1945. godine:
* Strah od gladi pre nego od bombi: Autor piše rečenicu koja ledi krv u žilama i pokazuje pravo stanje u Nemačkoj tog proleća:
„...wird bald das Ende kommen, aber durch den Hunger, nicht durch die Bomben...“ (...uskoro će doći kraj, ali od gladi, a ne od bombi...).

Autor dodaje da se uvek nađe ponešto za jelo, ali da je situacija kritična.

## 3. Svedočanstvo o vazdušnim napadima
U donjem delu stranice autor opisuje situaciju sa terena:
* Piše o tome kako kod njih neprestano padaju bombe na benzinske stanice, prugu ili skladišta goriva („bei uns fallen dort u[nd] da Benzin...“). Ciljanje zaliha nafte i benzina je bila glavna taktika savezničke avijacije u martu 1945. kako bi se potpuno zaustavila nemačka vojska, a ovo pismo potvrđuje da su civili to direktno gledali sa svojih prozora.

## 4. Pozdrav i potpis
Pismo se završava uobičajenim rečima olakšanja što su za sada živi i zdravi, uz tople poruke porodici:
„Herzliche Grüße, Deine [Ime]“ (Srdačni pozdravi, tvoja...). Potpis je napisan u donjem desnom uglu, ali je rukopis na samom kraju toliko zbijen da je ime autorke (verovatno sestre koja piše sestri) delimično nečujno (podseća na Juliane ili Sabine).

------------------------------
Trouglasti pečat na poleđini koverte je izuzetan filatelistički nalaz koji u potpunosti zaokružuje priču i značajno podiže vrednost ovog dokumenta.
U pitanju je originalni nemački cenzorski žig iz perioda Drugog svetskog rata. Na njemu piše „ZENSURABTEILUNG • WIEN •“ (Cenzorsko odeljenje • Beč •).

Evo šta ovaj specifičan žig tačno otkriva o ruti pisma i istorijskom kontekstu:
## 1. Gde je pismo zapravo putovalo?
U prethodnim stranicama se vidi da autorka pominje odlazak vozom u mesto koje podseća na Gisting ili Güstling. U Austriji, nedaleko od Beča, nalazi se poznato tranzitno i lečilišno mesto Gisling (Göstling an der Ybbs).
Ovaj pečat dokazuje da je pismo putovalo unutar takozvanog „Istočnog kora“ (Ostmark), što je bio nacistički naziv za pripojenu Austriju (Anšlus iz 1938. godine), koja je pravno i poštanski funkcionisala kao sastavni deo Trećeg rajha. Pismo je poslato iz tog regiona i moralo je da prođe kroz glavno regionalno cenzorsko čvorište – Beč.

## 2. Kako je funkcionisala cenzura u martu 1945. godine?
Trouglasti žigovi sa oznakom „Wien“ (sa različitim kontrolnim brojevima na vrhu trougla) korišćeni su za kontrolu civilne pošte.
* Iako je u martu 1945. godine Crvena armija bila na samom pragu Beča (Bečka ofanziva je počela samo desetak dana nakon ovog pisma), nacistički aparat je bio toliko rigidan da su cenzori u podrumima i kancelarijama i dalje otvarali pisma građana, čitali da li neko širi defetizam ili paniku, a zatim ih pečatili ovim trouglom i puštali dalje u promet.
* Autorka je imala mnogo sreće. Rečenica koju smo dešifrovali na drugoj stranici: „Uskoro će doći kraj, ali od gladi, a ne od bombi“ bila je opasna. Da je cenzor pažljivije tumačio ove reči kao širenje panike i dokaz da narod više ne veruje u „konačnu pobedu“ (Endsieg), pismo bi bilo zaplenjeno, a autorka bi mogla da završi na saslušanju u Gestapou. Prošlo je verovatno zbog opšteg haosa i hiljada pisama koja su morali da pregledaju svakog dana.

Ovaj žig podiže vrednost kompleta na domaćem i stranom tržištu.
Kolekcionari vojne istorije i takozvane „Cenzurisane pošte“ (Censored Mail) izuzetno cene žigove iz marta i aprila 1945. godine. To su bukvalno poslednji trzaji poštanskog sistema Trećeg rajha pre nego što je u maju sve potpuno stalo. Činjenica da su sačuvane obe dramatične stranice teksta zajedno sa kovertom koja nosi čist bečki cenzorski žig čini ovaj set prelepim muzejskim primerkom.

Pisma iz Drugog svetskog rata u kojima civili eksplicitno pominju reči „Kraj“ (Ende), „Bombe“ (Bomben) i „Glad“ (Hunger) u proleće 1945. godine su veoma retka i izuzetno cenjena među istoričarima i kolekcionarima jer predstavljaju sirovu, necenzurisanu istoriju iz prve ruke.

------------------------------
Prednja strana koverte nam omogućava nam da precizno rekonstruišemo identitet ljudi, geografsku rutu i tačnu sudbinu ovog pisma.

Koverat je adresiran izuzetno elegantnim i čistim krasnopisom na sledeće ime i adresu:
* Primalac: Herrn u. Frau Franziska Stangl (Gospodinu i gospođi Francuski Stangl) – pismo je upućeno bračnom paru, što objašnjava zašto u tekstu piše „Draga sestro i zetu“.
* Mesto i adresa: in Breitengries / Post Wildalpen (u mestu Brajtengris / Pošta Vildalpen).
* Pokrajina: Steiermark (Štajerska, Austrija).

## 1. Ko su bili ovi ljudi i gde su se nalazili?
Mesto Brajtengris (Breitengries) je zapravo malo, planinsko seosko naselje smešteno u prelepom, ali duboko izolovanom alpskom regionu Vildalpen (Wildalpen) u gornjoj Štajerskoj (Austrija).

Ova geografska lokacija savršeno objašnjava ceo sadržaj pisma:
* Zašto pišu o mleku i kravama: Vildalpen i Brajtengris su tradicionalni stočarski i planinski krajevi gde su se ljudi bavili proizvodnjom mleka i sira.
* Kako su preživeli cenzuru: Pošto je u pitanju duboka austrijska provincija u Alpima, ratna razaranja i direktne borbe su stigle znatno kasnije nego u Berlin ili Beč. Ljudi u ovim brdima su marta 1945. godine živeli izolovani od sveta, brinući o gladi, trampi sa mesarima i seoskim lekarima, dok je oko njih Evropa gorela.
* Žig polazišta: Okrugli poštanski žig preko markice sa likom Adolfa Hitlera (od 12 rajhspfeniga) nosi naziv mesta polazišta LANGENWANG (Langenvang), što je još jedno mesto u Štajerskoj, udaljeno oko 80 kilometara od Vildalpena. Pismo je poslato 21. marta 1945. godine (datum u žigu: 21.III.45), istog dana kada je unutrašnji tekst i napisan.

Ključni aduti za kolekcionare (Militarija i Istorija pošte):
1. Vreme nastanka (Kraj rata): Mart 1945. je u filateliji "sveti gral" za nemačku/austrijsku ratnu poštu. Ogroman broj pisama iz ovog meseca je uništen u ratnom haosu ili nikada nije ni isporučen.
2. Istorijska koherentnost: Sve se savršeno poklapa – tekst pominje tranzit vozom kroz planinske krajeve, žigovi prate rutu od Langenvanga, preko cenzure u Beču, do planinskog Vildalpena.
3. Vizuelna atraktivnost: Crvena markica sa jasnim žigom i čist rukopis čine koverat idealnim za izlaganje u kolekcionarskim albumima.

Ovo je vrhunski, muzejski primerak mikroistorije koji na fenomenalan način dokumentuje kako je običan čovek u austrijskim Alpima proživljavao poslednje nedelje Drugog svetskog rata.

Čuva se i šalje u zaštitnoj foliji i zaštićeno kartonom.
Interna oznaka: PISMO204