Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Godina Do 1850.
• Očuvanost Odlično
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Ovo je predivan primerak predfilatelističkog pisma iz 1845. godine. Napisano je na francuskom jeziku
U to vreme (pre uvođenja prve poštanske marke, oko 1845. godine) pisma su se slala kao savijeni tabaci papira (koverte su retko korišćene), a poštarina se plaćala u gotovini pri slanju ili prilikom preuzimanja. Te 1845. godine u Francuskoj niste ni mogli da kupite ili zalepite poštansku marku jer francuske poštanske marke tada još uvek nisu postojale. Iako nam danas to zvuči neobično, uvođenje maraka je bio spor i postepen globalni proces:
Svet: Prvu lepljivu poštansku marku na svetu (čuveni Penny Black) uvela je Velika Britanija 1. maja 1840. godine. U narednim godinama ovu inovaciju su prihvatile samo pojedine države i švajcarski kantoni.
Francuska: Francuska je svoju prvu poštansku marku (čuvenu seriju sa likom boginje Cerere) pustila u opticaj tek 1. januara 1849. godine. To znači da je ovo pismo poslato tačno četiri godine pre nego što je Francuska uopšte uvela markice u svoj sistem.
Ova pisma se u filateliji nazivaju "stampless covers" (pisma bez maraka) i predstavljaju svedočanstvo o vremenu kada je slanje pošte bilo luksuz, a posedovanje pisma iz tog perioda sa ovako jasnim žigovima je prava kolekcionarska poslastica.

## Šta piše u pismu?
Pismo počinje uobičajenim svečanim obraćanjem tog doba: „Mon cher monsieur...“ (Moj dragi gospodine...).
U pitanju je poslovno-pravna korespondencija vezana za imovinu, prodaju i finansijske obaveze. Pisano je prilično elegantnim, ali zbijenim krasnopisom (kurzivom) iz sredine 19. veka. Na levoj margini se nalaze naknadne beleške (verovatno primaoca ili arhivara) koje služe kao rezime sadržaja ili beleška o zavedenom predmetu, gde se pominju imena poput Hippolyte... i određene lokacije.

Glavni tekst se odnosi na:
* Obaveštenja o prodaji imovine: Pominju se uslovi, pregovori i rokovi za plaćanje ili predaju određenih dobara.
* Novčane transakcije i potraživanja: Autor traži od primaoca da preduzme određene korake, pominje slanje dokumenata sutradan, kao i rešavanje sporova ili ugovora između uključenih strana.


Spoljna strana pisma pruža fantastične filatelističke i istorijske podatke. Pismo je poslato iz mesta La Kot Sent Andre (La Côte-Saint-André), manjeg grada u departmanu Izer (Isère) na istoku Francuske. Adresirano je na gospodina po imenu Gynier (Monsieur Gynier), koji je po profesiji bio avoué (advokat / javni pravobranilac), a odredište je grad Vjen (Vienne), takođe u departmanu Izer.

Poštanski žigovi otkrivaju tačnu hronologiju putovanja pisma:

1. Glavni okrugli žig (levo): Sadrži tekst A-COTE-ST-ANDRE i datum 15. JUIN 45 (15. jun). Broj 37 na dnu predstavlja identifikacioni broj poštanske stanice tog okruga.
2. Dolazni žig (gore): Okrugli žig na kom piše VIENNE sa datumom 15. JUIN (takođe 15. jun), što znači da je pismo stiglo u grad Vjen istog dana kada je i poslato iz obližnje pošte.
3. Mali kružni žig (dole levo): Prikazuje broj ( 37 ), što je dodatna administrativna oznaka pošte polazišta (La Côte-Saint-André).

------------------------------
## O reljefnom pečatu (Suvi žig u gornjem levom uglu)

Gornji suvi žig na pismu (reljefni pečat bez mastila) u gornjem levom uglu krije izuzetno zanimljivu priču i predstavlja zaštitni znak čuvenog engleskog papira pod nazivom „BATH“.
U unutrašnjem ovalu pečata jasno se vidi utisnuta reč BATH, dok je oko nje dekorativni reljefni ram u stilu epohe.
Evo šta ovaj pečat tačno znači i kako se našao na pismu u Francuskoj:
## 1. Poreklo naziva i prestiž
Ime ne označava kupatilo, već je dobilo naziv po engleskom gradu Bat (Bath). Tokom 18. i 19. veka, ovaj grad je bio mondensko lečilište i centar visoke britanske aristokratije. Pisanje pisama je tamo bilo svakodnevni društveni ritual, zbog čega je lokalna manufaktura razvila specifičan, izuzetno kvalitetan, gladak i čvrst pisaći papir. Brend „Bath Paper“ je ubrzo postao sinonim za luksuz i statusni simbol širom Evrope.
## 2. Zašto se nalazi na francuskom pismu?
Iako je pismo poslato unutar Francuske (iz mesta La Kot Sent Andre za Vjen), advokati, plemići i bogati trgovci tog doba namerno su kupovali i uvozili skupoceni engleski papir kako bi pokazali svoj profesionalni ugled i ozbiljnost. Pisanje zvaničnih pravnih dokumenata na "Bath" papiru smatralo se standardom visoke poslovne kulture.
## 3. Kako je pečat nastajao?
Za razliku od klasičnih vodenih žigova koji su pravljeni u samoj masi papira tokom proizvodnje, ovaj suvi žig je utiskivan mehaničkom presom na gotove tabake pre nego što bi se pustili u prodaju. Kada bi kupac uzeo tabak, ovaj pečat u gornjem levom uglu prve stranice svedočio je o poreklu i kvalitetu podloge na kojoj se piše.

Ovaj detalj dodatno podiže kolekcionarsku vrednost ovog pisma, jer svedoči o ekonomskim i kulturnim vezama Francuske i Engleske u prvoj polovini 19. veka.


Nesklad na datumu u pismu i datumu na pečatu
Na osnovu francuskog poštanskog žiga koji jasno kaže "45", ovo specifično pismo je poslato 15. juna 1845. godine.

Pismo i adresa su pisani istim rukopisom, a to što poštanski žig nosi datum 18 godina kasnije, predstavlja klasičnu i veoma uzbudljivu detektivsku zagonetku iz arhivistike i pravne istorije 19. veka.
Postoji potpuno logično i istorijski utemeljeno objašnjenje za ovaj nesklad od 18 godina:

## 1. Pismo je, zapravo napisano 1845. godine.
Iako tekst unutar pisma pominje datum 14. maj 1828. (u donjem levom uglu), sam dokument je fizički napisan i poslat 15. juna 1845. godine.
* Dokaz: Poštanski žigovi (kako polazni tako i dolazni) su udareni istog dana, 15. juna 1845. Poštanski službenici u Francuskoj su svakog jutra ručno menjali metalne datume u žigovima. Bilo je nemoguće da u pošti u La Côte-Saint-André 1828. godine neko ima žig sa godinom "45".
* Pošto su pismo i adresa pisani istim rukopisom, autor je seo za sto tog juna 1845. godine, napisao pismo, savio ga, adresirao na gospodina Žinijea (Gynier) i odmah odneo u poštu.

## 2. Zašto onda na kraju pisma piše 1828. godina?
U pravnoj i poslovnoj korespondenciji 19. veka, pisma su često služila kao zvanični podnesci ili izveštaji o nekom starom, hroničnom predmetu.
Autor u pismu zapravo citira, prepisuje ili se referiše na ugovor, sudsku odluku ili dug koji datira od 14. maja 1828. godine. Kada advokati šalju izveštaje o nekom predmetu, oni na kraju rezimea često stavljaju datum izvornog dokumenta o kome je reč kako bi primalac (u ovom slučaju gospodin Žinije, koji je takođe pravnik/avoué) odmah znao u koji arhivski registar da pogleda.
To objašnjava zašto je rukopis isti – autor je 1845. godine prepisao ili rezimirao dokument iz 1828. godine u telu pisma.

## 3. Šta je sa dopisanim tekstom na levoj margini?
Tekst na levoj margini koji je napisan drugim rukopisom je takozvani „docket“ (arhivska beleška primaoca).
Kada je advokat Žinije u gradu Vjenu 15. juna 1845. primio pismo, on ga je pročitao, a zatim je na margini svojom rukom dopisao kratak rezime (npr. „Predmet Ipolit... u vezi sa prodajom šume iz 1828“). To je radio kako bi kasnije, kada pismo savijeno stoji u njegovoj arhivskoj fioci, mogao na brzinu da baci pogled na marginu i odmah zna o čemu se radi u tom starom pravnom sporu, bez potrebe da ponovo čita celo pismo.

## Predmet spora
Dešifrovanje beležaka sa leve margine nam pruža direktan uvid u suštinu ovog pravnog slučaja. Advokat Žinije je koristio veoma brz, radni i skraćeni rukopis (tipičan za advokate koji hvataju beleške u hodu), ali se pažljivom analizom ključne reči mogu izdvojiti.

Evo šta je advokat rukom dopisao na levoj margini:
## Transkripcija i prevod ključnih reči sa margine
* Gornji deo (Prve tri linije): Vidi se reč „Aff.“ što je standardna advokatska skraćenica za „Affaire“ (Predmet / Slučaj). Odmah ispod nje stoji ime „Hippolyte Bigouillon“ (Ipolit Biguijon). To je ime klijenta ili suprotne strane u sporu oko koje se vodi cela prepiska.
* Srednji deo margine: Može se razaznati reč „Domestique“ (Sluga / Kućni pomoćnik) ili „Domicile“ (Prebivalište) uz pominjanje lokacije „...à Chevrière“ (Ševrijer – to je malo mesto u istom regionu Izer, nedaleko od pošte odakle je pismo poslato).
* Donji deo margine (Ključ spora): Jasno se uočava reč „Vente“ (Prodaja), zatim termin „Bois“ (Šuma / Drvna građa) i vremenska odrednica „environ deux ans“ (oko dve godine). Skroz na dnu beleške, advokat podvlači i zapisuje prezime autora pisma ili ključnog svedoka u predmetu.

## Rekonstrukcija slučaja: O čemu se zapravo radilo?
Kada povežemo glavnu poruku, arhivsku marginu i datume, dobijamo kompletnu sliku:
Gospodin Ipolit Biguijon je bio umešan u dugogodišnji pravno-finansijski spor koji je počeo još 14. maja 1828. godine. Spor se ticao prodaje prava na seču ili trgovinu šumom (drvnom građom) u okolini mesta Ševrijer.
Pošto su takvi sporovi u Francuskoj u 19. veku znali da traju decenijama (naročito ako bi naslednici preuzeli dugove), slučaj je ponovo aktiviran u junu 1845. godine. Autor šalje ovaj rezime/pismo advokatu Žinijeu u grad Vjen kako bi ga obavestio da su "traženi dokumenti spremni za sutra" i kako bi se konačno definisale obaveze i stavila tačka na ugovor star 18 godina.
Margina levo na pismu je zapravo pravni "indeks" – advokat Žinije je to prepisao da ne bi morao da otvara pismo svaki put kada uđe u arhivu, već da sa strane odmah pročita: "Predmet Biguijon, u vezi sa prodajom šume i rokovima"!

## Zaključak
Ovo je autentičan advokatski dokument iz juna 1845. godine koji se bavi pravnim ili imovinskim problemom koji je nastao još maja 1828. godine. Ta vremenska razlika od 18 godina zapravo svedoči o tome koliko su sudski i imovinski sporovi u Francuskoj tog doba trajali dugo i temeljno!
Ova pisma su često deo većih porodičnih ili advokatskih arhiva koje su završile na tržištu antikviteta.

Dimenzije savijenog pisma: oko 14.5x5.5 cm
Dimenzije nesavijenog pisma: oko 17x22 cm

Čuva se i šalje u zaštitnoj foliji i kartonskom zaštitom.
Interna oznaka: PISMO218