Detalji predmeta

• Stanje Polovno
• Vrsta Album

Na prodaju rasprodat strip Put u izdanju Darkwood-a.
Autor Mani Larsene, prema romanu Kormaka Makartija.

Kupljen nov, jednom pročitan.

Bez posveta. Pogledajte slike.
Rikna je malo nagužvana, tako je kupljen.
Osim toga strip je odlično očuvan, moja ocena bi bila 5-
Ako vas zanima neki dodatni detalj, slobodno mi pišite.

NAPOMENA!
Aukcija se završava u ponedeljak, 23.6.2025.
Ukoliko se ne dogovorimo to veče za lično preuzimanje (u utorak 24.6.) ili slanje poštom, nisam u Srbiji od srede 25.6. do ponedeljka 30.6. tako da neću biti u prilici da u tom periodu pošaljem strip. Svakako se za sve dogovaramo.

Pogledajte i moje ostale predmete, ukoliko kupite više predmeta, moguće slanje u jednom paketu radi uštede na poštarini.
Moguće slanje CC paketom ili kao PostExpress.
Moguće lično preuzimanje u Beogradu - po dogovoru.
Ne šaljem kao tiskovinu. Ne šaljem van Srbije.

Za sva dodatna pitanja, slobodno mi pišite.
Srećna aukcija!

----------------------------------------------------------------

Biblioteka Supernova 10: Put
Izdavač: Darkwood
Naslovna strana: Manu Larcenet
Scenario: Manu Larcenet
Crtež: Manu Larcenet
Naslov originala: La Route
Format: 247 x 322 mm
Povez: tvrdi
Boja: kolor
Broj strana: 176

Kao da nam životi nisu dovoljno sumorni i kao da nas bogovi već ne „tamane kô muve” (što napisa Kami), već mora neko da nas podseti i na to da „pakao, to su drugi ljudi” (dodade Sartr). Da, ima umetnika koji vole da vam pride uzburkaju učmalu svakodnevicu i probadaju vaše etičke nazore: da vidimo gde smo, da vidimo šta smo postali, jesmo li i koliko odmakli od zveri. Takvo nešto najbolje uspeva u onim „noćima mračnijim od mraka, u kojima je svaki dan sivlji od onog što pred njim izmiče”, kad nam najveći živi evropski strip stvaralac Mani Larsene izvuče svoj štafelaj s hiljadu nijansi sive i oslika stvarnost kakve se svi pribojavamo – i kakvom nas plaše poslednjih decenija. Grafički opisi nasilja u kakvoj sumornoj bljuzgotini od krajolika, prošaranoj prahom, pepelom, memlom i gvozdenom studeni podno bezbojnog neba i zapljusnutoj bezbojnim okeanom, praćeni hemingvejevski suzdržanim rečnikom i maltene nihilistički uvučeni u kadencu sporog, teskobnog ritma, svakako nisu nešto što bi vas nužno privuklo ovom stripu.

A opet, maestro Larsene, dovoljno vičan i prekaljen u radovima koji se poprilično razlikuju od onih uglavnom komičnog prosedea što ste ih dosad čitali u našoj opremi, dobro je „zapamtio ono što mu je ušlo u glavu i otada ga više nije napuštalo” – a to nešto bio je Pulicerom ovenčan roman Kormaka Makartija Put, te podjednako uspešna i vizuelno kao varikinom isprana filmska adaptacija. Briljantno svedavši ionako u izvorniku nejasno poreklo apokalipse na još teže utvrdive okolnosti kako su se dvojica protagonista preko noći obreli u svetu bez država, bez datuma, bez boja i bez oblika, Larsene slika svet koji prestaje da bude. No čak i u distopijskoj postavci stvari, ovog savremenog klasika francuskog i svetskog stripa ipak više zanima odnos života i smrti, sukob pojedinca s normama, instinkti koji potiskuju razum i emocije, a sve to dok su mu likovi neprestano gladni, neispavani i promrzli. U rovovima nema ateista, a na Putu nema Boga: sav je moral sekularan, od čoveka dat, i prilagođava se od situacije do situacije, kao kakva sluškinja nagonu za opstanak. Uprkos tome, njegovi junaci se dosledno drže tri imperativa dobrih ljudi – izdržati, opstati, sačuvati – jer dobro znaju da je i u mraku najhladnije pećine svetlost koju nosimo sa sobom jedina mera stvari. Upravo je to poruka koju Otac ostavlja Sinu, opremajući ga dobrotom i ponekim savetom o isplativosti paranoičnog, neprestanog opreza, u nadi da je to najbolji unutrašnji kompas na putu.

Ne propustite priliku da se i sami uverite – baš kao i u matičnoj Francuskoj, gde je prvi tiraž od skoro 100.000 primeraka planuo u roku od 48 sati brzinom apokalipse kakva je zadesila naše junake – u taj simbolički dijalog koji Larsene u ime nas vodi sa svakom budućom generacijom na ovoj našoj sve ugroženijoj planeti: čak i jednostavna poruka da moramo da nastavimo da se brinemo jedni o drugima i stvarima oko nas, te da sveukupno budemo više zahvalni, svakako je bolja od alternative u vidu sveta u kojem smo, kako na jednom mestu u romanu kaže Majka, „živi mrtvaci u filmu strave i užasa”. Takvo nešto moramo da zapamtimo jer ćemo inače sami sebe zaboraviti.