Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

PREGLED OLIMPIJSKIH IGARA I REZULTATA

ZA PERIOD 1896 - 1968 GODINE

IZDANJE PRED OLIMPIJSKE IGRE U MINHENU 1972. GODINE

OZEHA - ZAGREB - 1972 - ČPMT

ODLIČNO OČUVANA STARA BROŠURA SA MNOŠTVO REZULTATA I PODATAKA SA OLIMPISJKIH IGRARA

40 STRANA


Olimpijske igre (grč. Ολυμπιακοί Αγώνες, engl. Olympic Games, franc. Jeux olympiques)[1] su vodeći internacionalni sportski događaj i sadrže letnja i zimska sportska takmičenja, u kojima se takmiči hiljade sportista širom sveta. Olimpijske igre smatraju se najvećim svetskim sportskim takmičenjem, sa više od 200 zemalja učesnika.[2] Održavaju se svake četiri godine, sa Letnjim i Zimskim igrama koje su se održavale iste godine do 1992, a od tada se održavaju naizmenično, u razmaku od dve godine.

Kreiranje Olimpijskih igara inspirisano je Antičkim olimpijskim igrama, koje su se održavale u Gimnazijumu u Grčkoj, od 8. veka prije nove ere, do 4. veka nove ere. Baron Pjer de Kuberten osnovao je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 1894 godine,[3] koji je doveo do održavanja prvih modernih igara 1896. MOK je vladajuće telo Olimpijskog pokreta i Olimpijske povelje.

Razvoj Olimpijskog pokreta tokom 20. i 21. veka uzrokovao je promene u Olimpijskim igrama. Neke od njih su pokretanje Zimskih olimpijskih igara za zimske i sportove na ledu, Paraolimpijskih igara za sportiste sa invaliditetom i Olimpijske igre mladih za sportiste od 14 do 18 godina.[4] Olimpijske igre gluvih i Specijalne olimpijske igre takođe su pod nadzorom MOK-a; igre gluvih održavaju se od 1924,[5] dok se Specijalne olimpijske igre održavaju od 1968 i namenjene su mentalno zaostalim osobama.[6] MOK mora da se prilagodi različitom ekonomskom, političkom i tehnološkom napretku. Pojava pojma "amaterski sportista sve vreme" koji su zastupale države Istočnog bloka, dodatno je poljuljao ideologiju čistog amaterizma. Sovjetski Savez učestvovao je sa sportistima koji su bili studenti, vojnici ili radnici u profesiji, ali mnogima od njih je država plaćala da treniraju i odrade pune pripreme.[7][8] Kao rezultat, Olimpijske igre su sa čistog amaterizma, kako je predvideo Kuberten, dozvolile učestvovanje profesionalnim sportistima. Rastući značaj medija stvorio je pitanje o korporacijskim sponzorima i komercijalizaciji igara. Prvi i Drugi svetski rat uzrokovali su otkazivanje Igara 1916, 1940 i 1944. Veliki bojkot tokom Hladnog rata limitirao je broj učesnika na Igrama 1980 i 1984. Iako je bojkot predvođen od strane Sovjetskog Saveza osiromašio takmičenje u svim sportovima, 140 nacionalnih olimpijskih komiteta učestvovalo je na Letnjim olimpijskim igrama 1984, što je bio rekord u to doba.[9]

Olimpijski pokret sastoji se od međunarodnih sportskih federacija, Nacionalnog olimpijskog komiteta i organizovanog komiteta za svake Olimpijske igre posebno. Kao vladajuće telo, Međunarodni olimpijski komitet zadužen je za izbor grada domaćina za sve Olimpijske igre, kao i za organizaciju igara, prema Olimpijskoj povelji. MOK takođe određuje olimpijski program i sportove koji će se naći na igrama. Postoji nekoliko olimpijskih rituala i simbola, kao što su Olimpijska zastava i Olimpijski plamen, kao i ceremonija otvaranja i zatvaranja igara.

Oko 13.000 sportista učestvuje na Letnjim i Zimskim olimpijskim igrama, u 33 sporta i skoro 44 događaja. Prvoplasirani, drugoplasirani i trećeplasirani dobijaju olimpijske medalje: zlatnu, srebrnu i bronzanu.

Igre su napredovale toliko da je sada gotovo svaka država zastupljena. Ovaj rast prouzrokovao je brojne izazove i kontroverze, uključujući i bojkot, doping, podmićivanje, kao i teroristički napad 1972. Svake dve godine, Olimpijske igre i mediji omogućavaju nepoznatim sportistima da steknu nacionalnu i internacionalnu slavu. Igre omogućavaju gradu i državi domaćinu da se prikaže svetu.