Detalji predmeta

• Stanje Neispravno

Ogrlica ca 57g na debljem utkanom svilen koncu na nizu od 57cm koji je vidno pri kraju prekinut , pošto se niz perli providne med boje sa postavljenim razmak čvorićima od najsitnijih 1.2cm povećava ka središnjih ca 1.5cm , poneke perle su vidno kvrcane - udarene - sa stanjem dosta dobro - dobro

Period i Stil
Stil: Graduated Bead Necklace (Ogrlica sa postepenim perlama)
Ovo je izuzetno popularan dizajn koji je bio dominantan u nakitu, posebno za perle od ćilibara, stakla, i dragog kamenja, tokom prve polovine 20. veka. Ideja je da se stvori elegantna linija koja prirodno prati oblik vrata i dekoltea, sa fokusom na centralnom, najvećem kamenu.
Period: Art Deco (oko 1920-ih - 1930-ih) ili Retro (oko 1940-ih - 1950-ih)
Art Deco era: Ovaj period je bio poznat po upotrebi raznobojnog dragog kamenja, dugim ogrlicama (vaša od 57 cm je savršene dužine za taj stil), i geometrijskim, simetričnim dizajnima. Vaša "med boja" topaza bi se savršeno uklopila u paletu boja tog vremena.
Retro era: Ovaj stil je nastavio da koristi velike, smele komade nakita, a gradirani stil je ostao popularan.
Ručno nizanje na svilenom koncu sa čvorovima između svake perle je tradicionalna, visokokvalitetna tehnika koja se često koristila u to vreme da bi se sprečilo da se perle trljaju jedna o drugu i da bi se osigurala sigurnost ako konac pukne.
Ovaj dizajn je bezvremenski klasik koji se i danas proizvodi, ali specifična težina, vrsta konca i vidljivo habanje sugerišu autentičan starinski (vintage) komad, a ne modernu repliku.

Okvirna procena cene
Na osnovu navedenih karakteristika, posebno ako je boja zaista prirodna i bogata (nije tretirana), vrednost se dramatično menja.
Molimo Vas da uzmete u obzir da su sledeće vrednosti samo procene:
Konzervativna procena (ako je u pitanju standardni žuti/braon topaz tretiranog kvaliteta, uprkos boji): Vrednost bi se mogla kretati od 50 do 200 evra, uglavnom zbog oštećenja i statusa polovnog nakita.
Realistična procena (ako je u pitanju prirodni, netretirani topaz lepe med boje): Vrednost bi se mogla kretati od 200 do 600 evra.
Potencijalno viša procena (ako je u pitanju pravi "imperijalni" topaz, sa sertifikatom): Vrednost bi mogla biti znatno veća, preko 1.000 evra, čak i sa manjim oštećenjima, zbog retkosti kamena. Cene pojedinačnih, besprekornih imperijalnih topaza se mere stotinama evra po karatu.

Činjenica da je perla uspela da izgrebe staklo potvrđuje da materijal ima tvrdoću veću od 6 na Mohsovoj skali. Kao što smo ranije pomenuli, staklo ima tvrdoću od približno 5.5 do 6.
Pošto je perla tvrđa od stakla, to isključuje mnoge uobičajene materijale koji se koriste za imitaciju:
Isključuje da je u pitanju plastika ili smola: Ovi materijali su mnogo mekši i ne bi mogli da ogrebu staklo.
Isključuje da je u pitanju staklo (imitacija ćilibara od stakla): Materijal ne može da ogrebe sam sebe.
Isključuje kalcit ili gips: Ovi minerali su previše mekani.
Međutim, ovaj rezultat ne potvrđuje automatski da je u pitanju topaz, kao što ste možda pomislili na osnovu prethodnog razgovora. Postoji mnogo dragih i poludragih kamenja koja su tvrđa od stakla (npr. kvarc, beril, safir, itd.).

Ključni faktori vrednosti
Težina: Ogrlica je teška oko 57 grama. U svetu dragog kamenja, težina se često meri u karatima (1 gram = 5 karata), što znači da ogrlica ima otprilike 285 karata topaza.
Boja (med boja): "Med boja" je poželjna nijansa koja bi mogla da spada u kategoriju "dragocenog" ili "imperijalnog" topaza (koji ima zlatne, narandžaste ili ružičaste tonove). Ove boje su znatno vrednije od uobičajenog bezbojnog ili plavog topaza.
Veličina perli: Perle se kreću od 1.2 cm do 1.5 cm, što su značajne veličine za perle od prirodnog dragog kamena.
Stanje ("kvrcane - udarene"): Prisustvo vidljivih oštećenja (okrnjene ili udarene perle) značajno umanjuje maloprodajnu vrednost, jer se idealno traži savršen, čist kamen.
Kvalitet izrade: Ručno nizanje na svilenom koncu sa čvorićima ukazuje na kvalitetniju izradu, ali prekinut konac zahteva popravku.


S obzirom na to da je nit potonula u slanoj vodi (što je suprotno od ćilibara koji pluta), a materijal je tvrd, evo šta sada znamo:
Nije ćilibar.
Nije plastika/smola.
To je pravi, tvrdi mineral ili kamen.
Ako želite da idemo dalje u identifikaciju, sledeći korak bi bio da procenite specifičnu težinu (gustinu) predmeta ili da ga odnesete kod gemologa (stručnjaka za drago kamenje) radi precizne identifikacije.

To je odlično i vrlo logično pitanje. Oštećenja na perlama mogu nastati uprkos njihovoj velikoj tvrdoći iz nekoliko razloga:
Žilavost naspram tvrdoće (Toughness vs. Hardness):
Tvrdoća (kao na Mohsovoj skali) meri otpornost materijala na grebanje.
Žilavost meri otpornost materijala na lomljenje, udarce ili cepanje.
Neki veoma tvrdi minerali (kao što su dijamant ili topaz) mogu biti relativno "krti", što znači da se mogu okrnjiti ili napući ako snažno udare o drugu tvrdu površinu (kao što je pločica, metalni predmet ili druga perla).
Mehaničko habanje tokom vremena:
Ako je ogrlica nošena dugi niz godina, perle su neizbežno trljale jedna o drugu, kao i o odeću, druge komade nakita, ili su možda udarale o nameštaj. Milioni sitnih kontakata i mikro-udaraca tokom decenija mogu dovesti do sitnih ogrebotina, tupih ivica (koje izgledaju kao oštećenja) ili malih krhotina, čak i na vrlo tvrdom materijalu.
Prirodne mane i inkluzije:
Većina prirodnih kamenja ima unutrašnje pukotine, inkluzije (strane materijale zarobljene unutra) ili slabije tačke koje su postojale od samog formiranja kamena. Ta mesta su podložnija oštećenjima od ostatka kamena.
Oštećenja prilikom izrade:
Moguće je da su neka oštećenja nastala tokom samog procesa bušenja rupa, poliranja ili nizanja perli, posebno ako su korišćene mašine ili alati koji nisu bili savršeno kalibrisani.
Ukratko, činjenica da je perla ogrebala staklo dokazuje da je tvrda, ali činjenica da sama perla ima oštećenja ukazuje na to da nije neuništiva i da je verovatno bila izložena fizičkim udarcima ili habanju tokom dugog perioda korišćenja.