Ako se malo vratimo u istoriju, Lee de Forest , čovek, koji je izmislio triodu pre tačno 110 godina, umetnuvši u vakumski balon između anode i katode još jednu elektrodu (kasnije nazvanu rešetka), na koju je doveo napon negativniji nego što je onaj na katodi, sa tim stvarajući uslove, da sa malom promenom između katode i rešetke napravi veliku promenu između katode i anode, otvorio novo poglavlje u istoriji čovečanstva, stvorivši sklop, koji je mogao poslužiti kao pojačavač.

Činjenica je, međutim, da "kult" lampi, kao ni izlaznih trioda ne bi postojao, da nije ostala šačica "preživelih", koji su se sećali "lampaškog zvuka" davno minulih vremena, kao sonično prirodnijeg (ne nužno superiornijeg), i koji su uz pomoć investitora, spremnih da u njihove projekte ulože po koju kintu, oživeli muzikalnost lampe.

A lampe su jako slične Aladinovoj: u svakoj živi duh, koji će ispuniti želju vlasniku na ovaj ili onaj način: neko želi glamur, neko savršen zvuk, neko i jedno i drugo, a neko bogami, profit (nije sramota profitirati, naprotiv!).

Poenta "istorijskog pregleda" je bio žal zbog protraćenih skoro 20-30 godina dominacije tranzistora u NF pojačivačima, kao i ironija sudbine, da na kraju krajeva, ono što audiofilska javnost glorifikuje kao poslednju reč u dostignuću zvučnog savršenstva pojačala nije ništa drugo, do Prva Reč, odnosno, DH triode i sklopovi iz 20-tih godina, prošlog veka.