Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dobro
• Posebni događaj Ne
• Unesite dužinu u cm xxx
• Unesite širinu u cm xxx
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Dr. Ilija Ognjanović
Др Илија Огњановић Абуказем (Нови Сад, 30. април 1845 — Будимпешта, 8. август 1900) био је српски лекар, књижевник, хумориста и уредник часописа.[1]

Школовање
Потицао из једне од најстаријих новосадских породица. Деда Глиша био је парох новосадски, а отац Стеван асесор и титуларни солгабиров.[2] Основну школу похађао је Илија у Сремској Каменици и Новом Саду.[3] Четири разреда гимназије завршио у родном граду. Пошто је добио стипендију градског Магистрата 5. и 6. разред гимназије завршио у Сремским Карловцима, а 7. и 8. у Печују и Будимпешти. У Печују је организовао ђачко удружење којем је био председник. Као питомац Текелијанума 1866/67. године уписао је студије медицине у Пешти, да би их наставио у Бечу, где је и дипломирао (1872).[1]

Лекар
По завршетку студија вратио се у Нови Сад, где је радио као приватни лекар. Захваљујући својим професионалним квалитетима 1884. именован је за градског физика. Поред дипломе доктора медицине такође је стекао и диплому магистра хирургије и опстетриције (породиљства), па је од 1888. обављао и функцију управника Порођајног одељења новосадске болнице. Био је и лични лекар чувене добротворке Марије Трандафил.
Аутор је више научно-стручних чланака и брошура из медицине, од којих се издвајају О дифтеричној вратобољи за српске матере (1876) и Како се ваља чувати и лечити од колере (1884). У Новом Саду је 1894. објавио Имена болести што смрт могу да донесу, медицински речник у коме је са латинског превео имена болести и узроке смрти на српски, немачки и мађарски језик.[4]

Живео је у Казанџијској улици (данашња Суботићева) број 9 где је имао и ординацију.[3]

Књижевни рад
Од младости пише, па тако још као гимназијалац покреће ђачке, руком писане, листове Зољу и Ђачки венац у којима су ученици објављивали песме и прозне текстове. Од 1864-65. године објављује приповетке у Даници и Змају, шаљивом листу који је у Пешти издавао Јован Јовановић Змај. Од тада почиње његово пријатељство са Змајем, под чијим је утицајем 1866. узео надимак Абуказем.[3] Писао је и за друге Змајеве листове - Жижу и Стармали. Његове Шетње Новим Садом, објављиване у Стармалом, су се на сатиричан начин бавилe животом и збивањима у граду. У периоду од 1874. до 1892. уређивао је Јавор, часопис за забаву, науку и књижевност. У њему је објављивао приповетке, белешке, цртице и информације. Аутор је више хумористичко-сатиричних дела попут Абуказемовог шаљивог календара (1878. и 1881), Веселих приповетки (1880) и Шале и сатире (1882).[4]

Огњановић је пуних 39 година деловао као хумориста, и као такав прославио се. Говорило се у његово време: оно што је Змај био у поезији то је Абуказем у прози. Срској народњачкој политичкој борби Огњановић је својим хумором и сатиром обилато помагао. Његови бољи хумористички чланци су вредели као и добри политички. Његов хумор је био силан, једар, неусиљен, ведар, и од необичног утиска; његова сатира оштра ко сабља, од које су народни непријатељи имали разлога да презају.[5]

Умро је 1900. године у Пешти, а потом је његово тело пренето у Нови Сад, где је сахрањено на Алмашком гробљу.
Са супругом Даринком пл. Лемајић, имао је троје деце - ћерку Добрилу и синове Георгија (који је умро са две године) и Жарка.

Био је члан и потпредседник Књижевног одељења Матице српске[8], члан Епархијске управе бачке, дописни члан Српског лекарског друштва[3], дописни члан Српског ученог друштва (од 1883) и почасни члан Српске краљевске академије (од 1892).[9]

Улица у центру Новог Сада носи његово име.

U ponudi 56 kartonskih tabaka ili ilustracija od knjige ZNAMENITI SRBI XIX veka od Andre Gavrilovića.
Starost preko 120 godina.
Dimenzije kartona oko: 37 x 29 cm
Dimenzije sam ilustracije oko: 19 x 14 cm
Ko ima knjigu može da je dopuni ovim ilustracijama, a po meni vrede i pojedinačno.
Na dosta ilustracija, na poledjini kartona ima pečat da kažem bivšeg vlasnika i neka vrsta delovodnog broja u vidu male nalepnice.
Negde ima iskrzanosti, negde zacepljenja, fleke ..., ali u suštini su očuvani tabaci.
Slanje posle uplate postekspresom ( poštarina se plaća po prijemu pošiljke )