Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Primena kiselinskih obrada u cilju poboljšanja karakteristika kolektor stena
U toku eksploatacionog veka jednog ležišta različiti uticaji uzrokuju nastanak oštećenja stena koje se
nalaze u pribušotinskoj zoni. Oštećene stene se odlikuju začepljenjem pornog prostora koje se
manifestuje smanjenom propusnošću, pa se kao posledica toga javlja pad proizvodnje fluida. U cilju
rešavanja ovog problema postoje različite stimulativne metode koje se sa uspehom primenjuju širom
sveta. U Srbiji postoji praksa, da se prilikom rešavanja problema oštećenja stena najčešće koriste
tretmani kiselinskih obrada. Ove metode se zasnivaju na primeni kiselinskih rastvora različitog sastava,
u zavisnosti od mineraloškog sastava kolektor stena. U ovom radu je opisan postupak rešavanja
smanjene proizvodnje bušotina X-1 i X-2, čiji su otvoreni intervali predstavljeni stenama sa različitim
sadržajem karbonata, pa je i pristup rešavanju problema različit.
1. UVOD
Pri eksploataciji naftnih ležišta težnja je usmerena
ka tome da se primenom različitih operacija proizvedena količina nafte poveća, a zavodnjenje bušotina
smanji na najmanji mogući nivo. Nakon što bušotina
prestane sa eruptivnim radom, praksa je da se prelazi
na mehaničke metode eksploatacije.
U cilju optimizacije procesa, prelazak na mehaničku metodu eksploatacije se odlaže primenom različitih stimulativnih metoda. Stimulativne metode omogućuju povećanje produktivnosti naftnih i gasnih bušotina, tako što utiču na uklanjanje oštećenja koje se tokom eksploatacionog veka formira u pribušotinskoj
zoni.
U ovom radu akcenat je stavljen na stimulativne
metode koje se zasnivaju na primeni različitih kiselinskih rastvora.
Postoje tri osnovne metode tretmana kiselinskim
rastvorima [5]:
 Ispiranje kiselinskim rastvorom; Aditivi koji su najčešće prisutni u sastavu kiselinskog rastvora [1]:
1. površinski aktivne materije;
2. suspendirajući agensi;
3. sredstva za sprečavanje nastanka taloga;
4. sredstva za kontrolu gvožđa;
5. sredstva za stvaranje pene;
6. stabilizatori gline;
7. sredstva za učvršćenje finih čestica;
8. rastvarači dvojne rastvorljivosti;
9. inhibitori korozije;
10. alkoholi;
ntervala.
Zatvoriti ventil na međuprostoru. Utisnuti ostatak
od 390 dm3 rastvora „A“, 3000 dm3 kiselinskog rastvora „B“ i 1000 dm3
rastvora „C“. Potis kiselinskog
rastvora u sloj treba izvršiti sa 2610 dm3
tehničke vode
ne prelazeći maksimalni pritisak od 60 bar. Nakon
izvršene hemijske obrade otvorenih intervala 852,00 –
850,00 m i 849,00 – 848,00 m bušotina „X-2“ je
ponovo puštena u proizvodnju. Rezultati izvršene
operacije su pozitivni sa postignutom željenom
proizvodnjom.
5. ZAKLJUČAK
U radu su opisane stimulativne metode koje se sa
velikim uspehom primenjuju na naftnim i gasnim
poljima. Kroz primere bušotina u kojima dominiraju
kolektori različitog mineralnog sastava, prikazana su
dva najčešća načina izvođenja hemijske obrade. U
bušotini X-1, u kojoj dominiraju karbonati, predstavljen je primer hemijske obrade primenom 15% hlorovodonične kiseline.
U bušotini X-2, gde su kolektor stene peščari,
prikazan je postupak izvođenja hemijske obrade
primenom hlorovodonične i fluorovodonične kiseline.
U oba prikazana primera uticaj kiselinskih rastvora je
isti i ogleda se u povećanju propusnosti stena u
pribušotinskoj zoni, a samim tim i uticaju na
poboljšanje dotoka fluida u kanal bušotine.
6. ZAHVALNICA
Ovaj rad je rezultat projekta koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (Projekat br. 33001). Zahvaljujemo se Ministarstvu na podršci.
LITERATURA
[1] Gaurina-Međimurec, N. Kemijske obrade ležišnih
stijena, Zavod za naftno inženjerstvo, Zagreb, 2004.
[2] Gabolde, G., Nguyen, J.P. Drilling Data Handbook
9th Edition, Editions TECHNIP, Pariz, 2014.
[3] Economides M.J., Nolte K.G., Reservoir Stimulation.
3rd ed., Wiley, Chicester, 2000.
[4] Smith, C. F, Hendrickson, A. R, Hydrofluoric Acid
Stimulation of Sandstone Reservoirs, Society of Petroleum Engineers (SPE), DOI:
10.2118/980-PA, 1965
[5] Kalfayan L, Production enhancement with Acid
Stimulation 2nd ed, PennWell Corporation, Tulsa,
Oklahoma USA, 2008
[6] Amro M. M, Extended Matrix Acidizing Using Polymer-Acid Solutions, Society of Petroleum Engineers(SPE), DOI:
Ključne reči: stimulacije, kiselinske obrade matriksa, obrada karbonata, obrada peščara
Istraživanje mogućnosti povećanja energetske efikasnosti korišćenjem energetskih potencijala na primeru NIS- Naftagas-a (MPNTR - 33001)