Detalji predmeta

• Stanje Polovno

A simple guide to depression, sve o depresiji


DEPRESIJA – POSETA CRNE DAME
Koliko ste puta, makar i u šali, rekli za sebe ili nekoga drugog da je depresivan? Koliko ste puta koristili ovaj izraz i ne razmišljajući šta on znači? Da li ZAISTA znate šta je depresija? Ovaj poremećaj je sve samo ne šala i treba ga veoma ozbiljno shvatiti, upoznati i prepoznati (kod sebe ali i bližnjih).

Šta je depresija
Klinička depresija je ozbiljan poremećaj raspoloženja. Ona je više od običnog neraspoloženja i osobe koje pate od nje ne mogu lako da se otrgnu iz „zagrljaja“ ove bolesti. Oboleli od depresije se povlače u sebe, osećaju se potišteno, pate od nesanice, bore se sa gubitkom apetita (ili njegovim povećanjem), osećaju se bespomoćno i obično su usporene.

depresivna devojka naslonjena na zid - depresija
Kada takvu osobu pokušamo da ohrabrimo i kažemo kako će sve biti u redu i kako samo treba da se trgne i usmeri misli i život u pozitivnijem pravcu, činimo joj (u većini slučajeva) više štete nego koristi. Jer, upravo je nemogućnost motivacije, želje za promenom i „borba“ protiv bolesti – jedna od glavnih karakteristika depresije.

ČINJENICE: U svetu je trenutno više od 400 miliona ljudi koji boluju od depresije, a u Srbiji se taj broj kreće oko 400.000, što pokazuje trend rasta u odnosu na ranije godine. Generalno, kriva povećanja depresivnosti iz godine u godinu ide samo uzlaznom linijom.

Kako se manifestuje depresija
Depresiju nekada nije lako prepoznati jer pojedinci koje boluju od ove bolesti raspoloženja često pokušavaju da prikriju svoj problem. Takođe, vrlo je lako pomešati depresiju sa klasičnim neraspoloženjem koje se javlja kod svakog pojedinca usled raznih životnih situacija i nije bolest.

Osobe koje pate od depresije proživljavaju razne simptome na dnevnoj bazi, skoro tokom celog dana, a ti simptomi su:

Gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, hobije, posao;
Gubitak libida;
Osećanje tuge, plačljivost, praznina i beznađe;
Nastupi besa, ljutnje i preterana razdražljivost;
Poremećaj spavanja, nesanica, buđenje u toku noći, rano buđenje ujutru ili preterano spavanje;
Umor i gubitak energije;
Gubitak apetita i smanjenje težine ili prejedanje i dobijanje na težini;
Manjak koncentracije i pažnje, otežano donošenje odluka;
Zaboravljanje i sniženo raspoloženje;
Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje;
Osećanje krivice, traženje grešaka i neuspeha u svemu;
Pesimističan pogled na život i budućnost;
Bolovi, glavobolje, grčevi i problemi sa probavom bez jasnog fizičkog uzroka;
Anksioznost i osećaj teskobe;
Misli o smrti i ideje o samopovređivanju i samoubistvu.
Ukoliko osoba proživljava ove simptome svakoga dana, duže od dve nedelje postoji mogućnost da pati od depresije. Ovi simptomi dovode do otežanog normalnog funkcionisanja na dnevnoj bazi, osobe ne mogu više da obavljaju svoje obaveze, ne mogu normalno da obavljaju svoj posao, ne mogu normalno da se ponašaju u društvu, niti da brinu o sebi i drugima.

Ako primetite ili ste primetili ove simptome kod sebe ili kod vama bliske osobe, jako je bitno na vreme reagovati i potražiti stručnu pomoć. Ovo nije bolest koja „trpi“ čekanje po principu: ma proći će samo od sebe.

Vrste depresije
Vrlo je bitno da znate da depresija nije univerzalna, da nisu svi simptomi isti, da svaka osoba ne doživljava sve simptome i da postoji više vrsta depresije:

Perzistentni depresivni poremećaj – Distimija, je depresivno raspoloženje koje traje minimalno dve godine. Osoba kojoj je dijagnostifikovan ovaj poremećaj može imati depresivne epizode sa periodima u kojima su simptomi blaži nego inače.
Postporođajna depresija je česta pojava kod žena nakon porođaja ili tokom trudnoće. Žene koje proživljavaju ovu vrstu bolesti osećaju se izmoreno, ekstremno tužno, nisu u mogućnosti da brinu o svojoj tek rođenoj bebi ili o sebi i često proživljavaju anksiozne epizode.
Depresija sa psihotičnim simptomima se javlja kod pojedinca koji ima ozbiljan depresivni poremećaj i neku vrstu psihoze. Oboleli često doživljavaju halucinacije, javljaju im se sumanute ideje, osećaj krivice, razmišljaju o samoubistvu…
Sezonska depresija je karakteristična za zimski period kada tokom dana nema dovoljno prirodne svetlosti. Dobra strana ovakvog ispoljavanja bolesti je što obično prestaje tokom proleća i leta. Sezonsku ili zimsku depresiju karakteriše povlačenje u sebe, sniženo raspoloženje, manjak društvenosti, preterano spavanje i dobijanje na težini usled nekretanja i prejedanja. Obično se ova vrsta depresije vraća i javlja svake godine.
Bipolarni poremećaj je posebni poremećaj i drugačiji je od depresije. Ali pacijenti koje pate od bipolarnog poremećaja često proživljavaju depresivne epizode sa ekstremno lošim raspoloženjem. Takođe se dešava da pojedinac sa dijagnostifikovanom depresijom dožive spontanu maničnu epizodu i tada im se dijagnoza menja u bipolarni poremećaj.
U ovom slučaju depresija se leči na potpuno drugačiji način jer i njeno ispoljavanje drugačije. U okviru bipolarnog poremećaja, osoba ima periode euforičnog ponašanja, periode hiperaktivnosti, smanjene potrebe za spavanjem i druge simptome manije i hipomanije – kada treba postupati drugačije nego kada je raspoloženje sniženo.
depresivn osoba sedi na krevetu u zatmnjenoj prostoriji i drži se rukama za glavu.
Kako se leči depresija
Depresija se može uspešno lečiti, pa čak i najteži oblici. Bitno je uočiti simptome što pre, kako bi se rano došlo do dijagnoze i otpočelo lečenje. Depresija se najčešće leči uz pomoć lekova, antidepresiva. Moguće je lečiti depresiju i uz pomoć psihoterapije. A najčešće se leči u kombinaciji: uz pomoć lekova i psihoterapije.

Antidepresivi
Antidepresivi su lekovi koji se koriste kod lečenja i oni pomažu mozgu da koristi određene hemikalije koje kontrolišu raspoloženje i stres. Svaka terapija je individualna i ne može svakoj osobi odgovarati svaki lek.

Antidepresivi koji se koriste kod lečenja depresije su:

inhibitori preuzimanja monoamina;
triciklični antidepresivi (TCA);
selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSR);
ostali inhibitori koji nisu hemijski srodni TCA ali su farmakološki slični;
inhibitori monoaminooksidaze (MAO).
Važno je znati da je antidepresive potrebno uzimati duže vreme kako bi oni počeli delovati, kao i da njihovo delovanje počinje tek nakon 2 do 3 nedelje kontinuirane upotrebe. Terapiju lekovima ne treba uzimati na svoju ruku, terapiju lekovima kao i trajanje iste može prepisati isključivo lekar. Takođe, u početnom periodu uzimanja ovi lekovi mogu izazvati još teže depresivne epizode i/ili povećanu anksioznost i to je razlog što se u većini slučajeva uz antidepresiv prepisuje i anksiolitik.

Psihoterapija
Psihoterapija i razgovor mogu biti od velikog značaja kod lečenja ove bolesti. Kao i kod terapije lekovima, psihoterapija je individualna i zavisi od samog pacijenta i vrste poremećaja. Neke daju sjajne rezultate kod pojedinih pacijenata dok drugi nemaju značajnija poboljšanja. Psihoterapije koje su najdelotvornije su kognitivno-bihejvioralna terapija, interpersonalna terapija, terapija koja je okrenuta ka rešavanju problema ili jednostavno savetovanje. Terapija plesom i pokretom je još jedan dobar način da se poboljša stanje pacijenata.

Kako pomoći sebi ili drugima koji pate od depresije
Borba sa depresijom ne prestaje onog trenutka kada osoba koja pati od depresije dobije svoju terapiju lekovima ili krene na psihoterapiju. Postoje neke stvari koje treba početi primenjivati kako bi bilo koji vid terapije bio što delotvorniji. Treba promeniti stil života i uključiti određene aktivnosti u svakodnevni život:

Osoba treba da bude što aktivnija;
Treba uključiti lagane treninge i vežbe u svakodnevnu rutinu;
Treba provoditi vreme sa bliskim ljudima i pričati sa njima;
Treba izbegavati izolaciju i dopustiti da drugi pomognu;
Treba biti strpljiv;
Treba se hraniti zdravo i stvoriti zdrave navike;
Treba odložiti sve bitne odluke kao što je npr. promena posla, promena mesta življenja ili promena partnera, sve dok ne dođe do promene na bolje.
Mnogo „treba“ za osobe kojima je volja (a i raspoloženje) ugrožena a sami se osećaju teško. Ipak, svakoga dana – korak po korak – i gornji ciljevi se polako mogu ostvariti.

I najbitnije od svega, ukoliko vi ili vama bliska osoba pati od depresije konstantno se edukujte i učite o ovom poremećaju i metodama koje pomažu u borbi protiv depresije.

Preventiva
Obično ljudi o depresiji i ne razmišljaju dok im ona ne pokuca na vrata. Ali kako do toga ne bi uopšte ni došlo, postoje neke stvari koje možete već sad da promenite i uvedete u svoju dnevnu rutinu.

Obratite pažnju na hranu koju svakodnevno jedete i trudite se da ne jedete brzu hranu, previše masnu i tešku hranu. Hranite se zdravo i unosite dovoljno vitamina u organizam.

„U zdravom telu, zdrav duh“ nije samo kliše izreka, već je mantra po kojoj treba da se vodite. Trudite se da budete što aktivniji, krećite se, šetajte što više možete, trenirajte, radite lagane vežbe kući ili probajte da se bavite jogom.

Meditacija je sjajan alat u prevenciji, jer meditacija pomaže u smanjenju stresa, a stres je jedan od uzročnika depresije.

​I kao zaključak
Ljudi koje se susreću sa depresijom u većini slučajeva ne znaju šta im se dešava. Ne znaju šta treba da rade, kome da se obrate, a često nailazile i na osudu od strane svojih najbližih.

Ukoliko primetite kod sebe ili kod vama bliske osobe neke od simptoma depresije, znajte da se depresija leči i da je sasvim moguće ponovo se osećati normalno i prijatno. Lečenje depresije je proces, koji obično traje malo duže, ali daje rezultate. Treba samo biti uporan, posvetiti se terapiji i pozitivni rezultati će doći.

OZNAKE: anksioznost • depresija • mozak • nesanica • stres