Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Biti i opstati na televiziji
Ana Šomlo(autor)

Izdavač: Radio Televizija Srbije

Odmah valja istaci cinjenicu da je Ana Somlo znalacki odabirala i teme i sagovornike, i trenutak i pitanja. Kao odlican poznavalac televizijskog medija i svih prilika u kojem se on stvarao u nas, a kasnije i delovao kao "osma sila" /Vlada Petric/ izlozena nevoljama svoje istaknute pozicije, ona je trazila i dozvolila da se ocrtaju sve te mene televizije kao i problemi i uspesi ljudi koji su je stvarali. A, ona ih je dobro poznavala i saradjivala sa njima, iako su bili iz razlicitih "maticnih" TV kuca bivse velike Juge, dosta solidno integrisane u medijsku razmenu i medjusobnu profesionalnu konkurenciju.


Ana Somlo je za trenutak zaustavila pescani sat, kao u nekadasnjem vremeplovu, prepustajuci citaocu da oslusne lucidne ali ljudski jednostavne pa i poucne misli onih koji su bili i dugo opstali na nasoj televiziji. Ona stavlja pred nas osobeno stivo kao sve cesci zanr u savremenoj publicistici, gde se iz jednog prelazi u drugi medij, sa ekrana na papir, gde se potvrdjuje smisao postojanja ovih svojevrsnih "govornih tekstova", jer je autorka usmeno intervjuisala TV LICA i njihove price sklopila prvo u casopisni a onda i u format knjige.

Prikaži manje

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Televizija
Ostali naslovi iz oblasti: Publicistika

2004; latinica; 24; 288 str.; 86-81733-28-1;

Hebrejski - jezik kojim se piše vekovima
Ana Šomlo
Gospodjo Somlo, prilikom nedavnog boravka u Beogradu, odrzali ste predavanje studentima Opste knjizevnosti na Filoloskom fakultetu o savremenoj izraelskoj knizevnosti i o jeziku na kome se ona stvara. Pomenuli ste nekoliko jezika koji se laicima cine isti ili bar slicni, ali ne znaju tacno o kojoj razlici je rec. Da li biste mogli da nam objasnite u cemu se razlikuje hebrejski jezik /ivrit/ od jidisa i ladina?

- Hebrejski jezik je nastao iz aramejskog, pripada semitskoj lozi jezika i njim je pisana Biblija. Smatra se da je to bio i govorni jezik Jevreja koji su nekada, vise od 2000 godina pre nase ere, ziveli u predelima danasnjeg Bliskog Istoka i Mesopotamije. Kada su proterani sa tog prostora, jedan deo Jevreja je krenuo ka Severnoj Evropi, kasnije su nazvani Askenazi, a drugi se slio na obale Severne Afrike, na Iberijsko Poluostrvo, Spaniju i Portugaliju, i oni su nazvani Sefardi. Tokom vekova Askenazii su svoj govorni jezik mesali sa staro-germanskim, a u 10. veku je kodifikovan i kao pisani jezik. Tokom vremena poprimio je reci iz slovenskih jezika, zavisno gde se njim govorilo. Pisac, po kome je siroka citalacka publika najvise cula o jidisu je Isak Bassevicc Singer, dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost.

Ladino je mesavina hebrejsko-spanskog jezika, kojim se govorilo u srednjem veku, pa i danas se moze cuti, u svim zemljama gde su ziveli Sefardi, najcesce u Turskoj, na Balkanskom poluostrvu, Juznoj Americi. I ladino je poprimio strane izraze, najvise grcke, latinske, pa i srpske reci. Na ovom jeziku je stvarana obimna literatura. Medjutim, sve ovo vreme hebrejski jezik je bio i knjizevni jezik Jevreja i iz svih istorijskih razdoblja postoje na njemu pisana dela.

Savremeni hebrejski jezik - ivrit, nastao je negde pre stotinak godina, kada je tim cionista-filologa, sacinjen i od ljudi raznih profesija, prilagodio biblijski jezik savremenim potrebama. Od stvaranja drzave Izrael 1948. to je i njen zvanicni jezik, a vec 1966. godine izraelski pisac Josef Shmuel Agnon dobitnik je Nobelovu nagrade za knjizevnost. Njegovu pricu Zauvek prevela sam i uvrstila u "Antologiju kratke price Izraela" koju je 1995. objavila krusevacka Bagdala.

.. U pomenutom predavanju ste rekli da je hebrejski jezik ne samo jezik savremene izraelske literature, vec i jezik Biblije, tj. Starog zaveta i da covek koji govori savremenim ivritom moze, bez teskoce, da cita i biblijske tekstove. To ne bi moglo da se kaze za srpski jezik, jer se staro-slovenski bitno razlikuje od vukovskog srpskog, kojim mi danas govorimo.

- Biblijskom jeziku su dodati savremeni izrazi, ali i jezik koji je bio hiljadama godina sputan strahovito se brzo razvija. Saradnici Instituta za jezik u Jerusalimu svojevremeno su proklamovali ideju "da jezik mora da sidje u pesak", sto znaci da deca treba njim da se sporazumevaju dok se igraju, da ne bi ostao sinagogalni govor. Sada bi ga rado izvadili iz peska, jer je poprimio izraze koji ne pripadaju "lashonu hakodeshu", svetom jeziku, medjutim govor je suvise ziva stvar da bi se njim moglo upravljati.

.. Biblijska literatura, koja je neka vrsta kodifikovanog korpusa narodnih tekstova starih Jevreja, pisana je, dakle, hebrejskim jezikom. Medjutim, poznato je da mnoge reci i izrazi pripadaju drugom jeziku, aramejskom. Otkuda to i koji je to jezik, aramejski?

- Aramejski jezik je semitski jezik istog porekla kao i hebrejski. Zna se da je koriscen u govoru i literaturi u Vavilonu, jos pre dve ipo hiljade godina. Bio je opsti jezik bliskoistocnih naroda. Smatra se da je to Isusov maternji jezik. Delovi Starog i Novog zaveta pisani su na aramejskom, kao i delovi Hagade. Kadish, posvecenje, se izgovara na aramejskom.

Uticaj i znacaj aramejskog jezika proteze se sve do Zlatnog doba judeo-arapske literature. Mudraci, koji su proucavali biblijske tekstove u desetom veku u severno-africkom gradu Fesu, nisu mogli da rasvetle citave pasuse Petoknjizja i Proroka zbog nepoznavanja aramejskog. Vremenom, u toj kulturi je, na ustrb hebrejskog, preovladao arapski jezik.

.. U rasponu od vise od dvehiljade godina, od kada poticu najstariji rukopisi sa Mrtvog Mora, do danas, imamo nekoliko visokih dometa u literarnom stvaralastvu Jevreja koji su pisani hebrejskim jezikom. Postoje izrazi kao talmudska knjizevnost, rabinska literatura? O cemo one govore? Sta je njihova tematika?

- Talmud znaci ucenje, to je zbornik predanja na osnovu kojih rabini tumace pravila ponasanja na osnovu starozavetnih knjiga. Jevreji u dijaspori nisu imali svoj ustav. Talmudska literatura ne daje samo liturgijska tumacenja vec i odgovore na pitanja koja namece svakodnevni zivot.

Rabinska literatura je striktno religiozno tumcenje Biblije. U danasnjoj judaistici postoje tri velike podele judaizma: ortodoksni, konzervativni i reformisticki judaizam.

.. Zlatni vek judeo-arapske literature je jedan od vrhova svetske knjizevne bastine. Kojim jezikom je ona pisana i kom narodu je namenjena?

- Termin judeo-arapska knjizevnost odnosi se na literarne radove koji su na arapskom jeziku, skoro uvek, stvarali hebrejskim pismom jevrejski autori, nastanjeni u zemljama gde je arapski jezik bio dominantan. U uzem smislu, to je literatura nastala izmedju devetog i trinaestog veka, od Mesopotamije do Severne Afrike i Juzne Spanije.

Jevrejski pisci koji su ziveli u arapskom zemljama koristili su dva jezika. Poeziju su pisali, uglavnom, na hebrejskom, a prozu i filozofske traktate na arapskom jeziku. Majmonides je tezio da ima sto vise citalaca, pa je najcesce koristio kolokvijalni arapski jezik u svojim spisima.

.. Martin Buber, nemacko-jevrejski filozof, sabrao je ogromnu zbirku hasidskih prica i otkrio divnu literarnu riznicu u sirem podrucju Istocne Evrope osamnaestog veka. Ko su hasidi, kojim jezikom oni pisu i govore? Da li imaju svoje sledbenike u danasnjem svetu knjizevnosti?

- Martin Buber je preko cionizma upoznao judaizam. Medjutim, tek je kasnije, kroz hasidizam, kroz taj istocnoevropski misticni populizam osamnaestog veka, postao svestan stvarnog znacaja i sadrzaja jevrejstva. Buber je u hasidizmu pronasao sustinu judaizma, tj. kreativnost, brigu za licnu celovitost, ostvarivanje istine u zivotu i udruzivanje duha sa osnovnom zivotnom energijom. Hasidizam je u simbiozi sa prosvetiteljstvom stvorio novi tip evropskog intelektualca i citav niz pisaca, koji su pisali na jidishu i dali svetskoj literaturi novu aromu. Jedan od velikana te intelektualne tvorevine je stvaralastvo Isaka Bassevicca Singera.

.. Kada se pominju pisci kao Franc Kafka, Franc Verfel, Jozef Rot, Bruno Shulc i jos citav niz istaknutih evropskih pisaca, kojoj literaturi oni pripadaju? Da li knjizevnosti zemlje u kojoj su rodjeni, Srednoj Evropi ili nekoj globalnoj svetskoj jevrejskoj literaturi?

- To zavisi od licnog opredeljenja i identiteta pisca. Danilo Kis, recimo, nije prihvatao da bude definisan kao jevrejski pisac. Govorio je, mada ga mi smatramo, najznacajnijim knjizevnikom jugoslovenske literature, da pisca ne treba ogranicavati geografskim i nacionalnim definicijama. Filip David je veoma analiticki obradio ovu temu u svom, nedavno objavljenom delu Svetovi u haosu.

.. I u srpskoj knjizevnosti postoji citav niz pisaca koji su jevrejskog ili delimicno jevrejskog porekla. Oni svakako pripadaju literaturi zemlje u kojoj stvaraju i jeziku na kome pisu. A postoji i neka druga dimenzija njihovog stvaralastva. Kako biste vi to obrazlozili?

- Ako je knjizevniku maternji jezik srpski, odrastao u Srbiji, i pise na jeziku na kome razmislja, on svakako moze biti jedino srpski pisac, ma gde ziveo. Uzmite za primer Oskara Davica, koji se i osecao ne samo srpskim piscem vec i Srbinom. Doduse, bar sto se njega tice, nije uvek bitno kako se pisac licno oseca, vec i kako ga sredina prima. David Albahari zivi u Kanadi. Knjige su mu objavljene na 16 jezika, mada je svetski pisac, on ostaje srpski knjizevnik.

.. Danas zivite u Izraelu. Da li pripadate literarnom krugu zemlje u kojoj sada zivite ili knjizevnosti na cijem jeziku pisete?

- Bez obzira na geografske pojmove i politicke promene, jezik kojim sam progovorila, na kome pisem, kojem me je naucila moja majka i moj gimnazijski profesor, Budimka Somlo, ja sam jugoslovenski pisac i novinar, a prevodim svoje i tudje knjige sa i na hebrejski i srpski jezik.

.. Da li je izraelska knjizevnost koja je pisana hebrejskim jezikom ili se u Izraelu pise i na dugim jezicima?

- Postoje vec dve generacije izraelskih pisaca kojima je maternji jezik ivrit i oni pisu iskljucivo na hebrejskom jeziku, mada ima i mnogo doseljenika koji mogu da s