Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Market socialism, Julian le Grand, Saul Estrin

Наслов Market Socialism / Ed. by Julian Le Grand.../et al./
Врста грађе књига
Језик енглески
Година 1989
Издавање и производња Oxford : Clarendon Press, 1989
Физички опис IX, 221 str.
Други аутори - особа Le Grand, Julian
tržišna ekonomija, kapitalizam, kapitalistička ekonomija,

What is "market socialism"? Can markets be used to achieve socialist ends? A distinguished group of academics here explore the political, social, economic, and philosophical implications of market socialism, and show how markets, sensibly used, can promote socialism more effectively than traditional socialist economic mechanisms. Focusing on the original issues of the British socialist debate, they cast a fresh light on these issues and begin the crucial task of rethinking the basis of socialism.


Market Socialism
Front Cover
Professor of Public Policy School for Advanced Urban Studies Julian Le Grand, Julian Le Grand, Saul Estrin
Clarendon Press, 1989 - 221 pages
0 Reviews
What is "market socialism"? Can markets be used to achieve socialist ends? A distinguished group of academics here explore the political, social, economic, and philosophical implications of market socialism, and show how markets, sensibly used, can promote socialism more effectively than traditional socialist economic mechanisms. Focusing on the original issues of the British socialist debate, they cast a fresh light on these issues and begin the crucial task of rethinking the basis of socialism.
« Less
From inside the book

What people are saying - Write a review
We haven't found any reviews in the usual places.
Related books

The Economics of Social Problems
Julian Le Grand, Ray Robinson

Economics of Social Problems
Julian Le Grand, Ray V F Robinson

Not Only the Poor
Robert E Goodin, Julian Le Grand

Motivation, Agency, and Public Policy:Of Knights and Knaves, Pawns and Queens
Julian Le Grand

Reconstituting the Market
P. G. Hare, Judy Batt, Saul Estrin

Foreign Direct Investment in Central Eastern Europe
Saul Estrin, Xavier Richet, Josef C. Brada

PRIVATISATION IN CENTRAL AND EASTERN EUROPE. WORKING PAPER #87.
SAUL ESTRIN

Competition and Corporate Governance in Transition
Saul Estrin

The Determinants of Foreign Direct Investment in Transition Economies
Alan A. Bevan, Saul Estrin
Contents
Why Markets?
25
Socialism Markets and End States
50
An Equitarian Market Socialism
78
Copyright

4 other sections not shown
Common terms and phrases
ability able achieve activities allocation areas argue argument assets become capital capitalist central planning changes Chapter choice co-operatives companies competitive concerned consumers costs course create decisions demand democratic discussed distribution economy effects efficiency encourage enterprise equality example exchange exploitation firms force freedom given greater groups holding human idea implementation important incentives income increase individual industrial inequalities institutions interests investment involved issue justice kind labour less major market socialism market socialist means mechanism moral objectives operate organizations outcomes ownership particular planners political poor positive possible practice preferences principle problem production profits question reason reduce reform relations relatively require response result role sectors sense share skills society traditional values voucher wealth welfare wish workers

Тржишни социјализам
Тржишни социјализам је врста економског система који укључује јавну , задружну или друштвену својину над средствима за производњу у оквиру тржишне економије , или онај који садржи мешавину предузећа у власништву радника, национализованих и приватних предузећа. [1] [2] Централна идеја је да се, као и у капитализму, предузећа такмиче за профит, међутим они ће бити у „власништву, или барем њима управљати“ они који у њима раде. [3] Тржишни социјализам се разликује од нетржишног социјализма по томе што се тржишни механизам користи за алокацију капиталних добараи средства за производњу. [4] [5] [6] У зависности од специфичног модела тржишног социјализма, профит који генеришу компаније у друштвеном власништву (тј. нето приход који се не реинвестира у проширење фирме) може се на различите начине користити за директно надокнађивање запослених, а припада друштву у целини као извор јавних финансија , или да се дистрибуира међу становништвом у виду социјалне дивиденде . [7]

Тржишни социјализам није искључив, али се може разликовати од концепта мешовите економије јер су неки модели тржишног социјализма потпуни и саморегулишући системи, за разлику од мешовите економије. [8] Тржишни социјализам је такође у супротности са социјалдемократском политиком која се спроводи у капиталистичким тржишним економијама. Док социјалдемократија има за циљ постизање веће економске стабилности и једнакости кроз мере политике као што су порези, субвенције и програми социјалне заштите, тржишни социјализам има за циљ да постигне сличне циљеве кроз промену образаца власништва и управљања предузећима. [9]

Рани модели тржишног социјализма вуку своје корене у рад Адама Смита и теорије класичне економије , који су се састојали од предлога за кооперативна предузећа која раде у економији слободног тржишта . Циљ оваквих предлога је био да се елиминише експлоатација омогућавањем појединцима да добију пун производ свог рада , док се истовремено уклањају ефекти нарушавања тржишта концентрације власништва и богатства у рукама мале класе власника приватне имовине . [10] Међу раним заговорницима ове врсте тржишног социјализма били су рикардијански социјалистички економисти и мутуалистифилозофа, али се термин „тржишни социјализам“ појавио тек 1920-их током дебате о социјалистичким прорачунима . [11]

Иако се понекад описује као „тржишни социјализам“, [12] Лангеов модел је облик тржишно симулираног планирања где централни одбор за планирање додељује инвестиције и капитална добра симулирајући трансакције на тржишту фактора, док тржишта алоцирају радну снагу и потрошна добра. Систем су осмислили социјалистички економисти који су веровали да социјалистичка привреда не може функционисати ни на основу обрачуна у природним јединицама, ни кроз решавање система симултаних једначина за економску координацију. [13] [14]

Ђакомо Корнео, професор јавних финансија и социјалне политике на Слободном универзитету у Берлину, заступа „ажурирану верзију тржишног социјализма“ где би велике фирме биле у јавном власништву (иако са не више од 51% удела), [15] што би омогућило влада да расподели социјалну дивиденду, док би остале фирме биле у приватном власништву и подлегле прописима који штите запослене, потрошаче и животну средину. [16]

Кључна теоријска основа тржишног социјализма је негација експропријације вишка вредности присутног у другим облицима производње . Социјалистичке теорије које су фаворизовале тржиште датирају од Рикардијанских социјалиста и анархистичких економиста , који су заговарали слободно тржиште комбиновано са јавним власништвом или заједничким власништвом над средствима за производњу.