Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Стевановић, Миладин
Наслов Танаско Рајић, Карађорђев барјактар / Миладин Стевановић
Остали наслови Танаско Рајић Карађорђев барјактар
Танаско Рајић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2008
Издавање и производња Горњи Милановац : "Доситеј" ; Страгари : Завичајно удружење "Танаско Рајић", 2008 (Горњи Милановац : "Доситеј")
Физички опис 295 стр. : илустр. ; 24 cm
Други аутори - особа Ристановић, Слободан В., 1932-2023 = Ristanović, Slobodan V., 1932-2023
ISBN 978-86-7644-044-3
Напомене Ауторова слика
Тираж 500
Речник мање познатих речи и израза: стр. 283-285
Стр. 289-290: Рецензија / Слободан Ристановић
Белешка о писцу: стр. 291
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 286-288.
Предметне одреднице Рајић, Танаско, око 1754-1815
Први српски устанак 1804-1813
Други српски устанак 1815
Србија -- Историја -- 17-19в
Atanasije Rajić (Stragari, 31. januar/11. februar 1754 — Ljubić, 8. maj/6. jun 1815), poznat po nadimku Tanasko, bio je srpski vojskovođa i vojvoda, jedan od najistaknutijih ličnosti Srpske revolucije. Bio je barjaktar u Prvom srpskom ustanku i kapetan u Drugom srpskom ustanku.

Rođen je u selu Stragari pod Rudnikom 1754. godine. Njegovi najbliži potomci tvrde da je rođen 31. januara po starom, odnosno 11. februara po novom kalendaru, na Svetog Atanasija zimskog po kome je dobio ime Atanasko, tj. Tanasko.[1] Poginuo je tokom boja na Ljubiću 1815. godine.

Prvi srpski ustanak
Pre početka ustanka drugovao je sa svojim zemljakom Janićijem Đurićem, kasnije Karađorđevim sekretarom. Sa njime se i orodio oženivši jednog od svojih sinova sa Perunikom, mlađom Đurićevom sestrom. Sa Karađorđem i drugim šumadijskim hajducima učestvovao je u mnogim obračunima sa Turcima. U njegovom kraju po svireposti je bio poznat Turčin Sali-aga. Tanasko Rajić se udružuje sa svojim prijateljima u nameri da potuče Sali-agu. Bio je upućen na dogovaranje koja su vođena među istaknutim Srbima za podizanje ustanka. Veče uoči Sretenja 1804. godine prispeo je Tanasko u Orašac zajedno sa Karađorđem, Stanojem Glavašem, Janićijem Đurićem i još šezdesetak naoružanih Šumadinaca. Sutradan, na oraškom zboru birao se predvoditelj srpski. Tanasko je sa svojim Šumadincima uglas povikao: „Đorđija za vođu!“ Karađorđe je crveno-belu zastavu predao Tanasku Rajiću. Tim činom Tanasko je postao barjaktar ustaničke Srbije.


Spomenik Tanasku Rajiću u centru Stragara
Po izbijanju ustanka, Tanasko je otišao u svoje rodno selo i tamo prikupljao i organizovao ljude za opsadu Rudnika koja je usledila. Tanasko je bio ogorčen na Sali-agu i obećao je da će ga lično ubiti i spasti Rudnik zuluma. Ustanička vojska sa Tanaskom na čelu je 2. marta 1804. opkolila grad i zatražila predaju Sali-age. Turci su ovo odbili, pripremajući se za borbu, očekujući pomoć Kučuk-Alije iz Beograda. Tanasko Rajić komanduje napad. U međuvremenu Turcima su stigla pojačanja iz Čačka, pa se razvio jak boj na prilazima gradu. Tanasko Rajić je tada ranjen u ruku, Turci su bili poraženi, a njihovi konji i naoružanje zaplenjeni.

U stvaranju prvih državnih vlasti Tanasko nije učestvovao. Sve vreme ostao je samo vojnik i to veoma hrabar. Kada su mu Šumadinci isporučili Sali-agu, Tanasko je isukao svoju sablju pred klečećim Turčinom i rekao da će ispuniti svoje zaveštanje. Sali-aga je posečen.[2] U daljim vojevanjima Karađorđa, Tanasko Rajić učestvuje protiv Alije Gušanca na Moravi kada je sa svojom vojskom utvrdio Crni vrh kod Jagodine i sačekao Gušanca. Gušanac je pobegao iz boja, a njegova vojska je razoružana. Pored Tanaska Rajića u ovom boju se istakao i Jovan Kursula. Nakon ovih uspeha, dolazi do trvenja između Tanaska i Karađorđa. Uzroci su bili političke prirode, jer ustanicima nije odgovarao Karađorđev centralizam. Tanasko Rajić odlazi u svoje selo. Tu je ostao sve do 1813. godine. Kada je Srbija dopala teškoća, Tanasko je pružio Karađorđu ruku pomirenja i otišao u njegov štab u Jagodini, kako bi mu pomogao da brani Srbiju. Posle propasti ustanka, Tanasko Rajić se ponovo vratio u svoje selo i svojim očima gledao tursku osvetu.

Drugi srpski ustanak

Anastas Jovanović: Rajićevo junaštvo, litografija, 1848.

Junaštvo Tanaska Rajića
Iako je bio tada već u godinama, Tanasko Rajić je odmah podržao Milošev Drugi srpski ustanak i krenuo opet da se bori. Kao glavni komandant ustaničkih snaga, Tanasko Rajić je krenuo da protera Turke iz Čačanske nahije.

Do presudnog boja je došlo na brdu Ljubiću, 6. juna 1815. godine. Turski zapovednik Imšir-paša je krenuo da razbije srpske položaje nedaleko od Čačka. Spremajući se za odsudnu borbu, srpski ustanici su u žurbi utvrđivali šančeve na Ljubiću, oko kilometar i po severno od Čačka, gde se Imšir-paša smestio.


Spomen ploča i mesto ukopa glave Tanaska Rajića

Tanasko Rajić
Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka na srpske položaje, a ustanici su se na početku boja držali hrabro. Tanasko Rajić je komandovao baterijom topova na obližnjem brdašcu. Pred početak bitke, Tanasko Rajić je postao kapetan u vojsci Miloša Obrenovića. Vešto je rukovao topovima. Na samom početku boja, Tanasko Rajić je precizno tukao turske položaje, pa su Turci opkolili njegov položaj. Situacija je postala teška, ali se Tanasko nije nijednog trenutka odvajao od svojih topova. On je bodrio ustanike rečima „Ta stan'te braćo, ako Boga znate! Što ste se tako preplašili! Ta i iz Turaka teče krv, kao i iz nas. Zar ostavljate topove, a ne znate kako smo ih želeli i za njima uzdisali.”[3]Kad su Turci sasvim prodrli u šančeve gde se Tanasko Rajić nalazio, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu, popeo se na jedan top i počeo da puca u Turke sa rečima:„Ovih topova ne ostavljam, dok me Turci svega ne iseku.”[4] Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade po rečima očevidaca. U ovoj bici je poginuo i zapovednik turske vojske Imšir-paša, a srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila boj, nakon čega su se Turci povukli u Čačak.

Glava Tanaskova je uzidana, zaslugom igumana voljevačkog Maksima, pored zida, kod leve pevnice crkve manastira Voljavča.

Zanimljivosti
Žena Tanaska Rajića se zvala Janja, ali su je od milošte zbog starosti zvali baba-Janja. [5] Njegov praunuk je pesnik Velimir Rajić. Po njemu se zove OŠ „Tanasko Rajić” Čačak.

U okviru strip izložbe „Evo mene, eto vas: Sećanja kneza Miloša na Drugi srpski ustanak” koju je ilustrovao Goran Đukić Gorski, Tanasko Rajić je prikazan, kako tokom boja na Ljubiću odbija da ostavi topove i junački gine.

U Stragarima se nalazi Kuća Tanaska Rajića.

Reference
„Stragari/Tanasko Rajić”. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 28. 01. 2014.
Lazić, Autor Anđelija (2019-02-11). „TANASKO RAJIĆ: Herojska smrt barjaktara ustaničke Srbije”. Oseti Srbiju (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-01-23.
Andra Gavrilović, Znameniti Srbi XIX veka, str.300
Andra Gavrilović, Znameniti Srbi XIX veka, str.300P
Konstantin Nenadović, Život i dela velikog Đorđa Petrovića Karađorđa,. str.608
Literatura
Dojčilo Mitrović (1952). Tanasko Rajić, ustanički barjaktar i tobdžija. Prosveta.
Miladin Stevanović (2008). Tanasko Rajić, Karađorđev barjaktar. Dositej. ISBN 978-86-7644-044-3.
Damljanović, Nebojša; Merenik, Vladimir; Stanojević, Ljiljana (2004). Prvi srpski ustanak i obnova srpske države. Srpska akademija nauka i umetnosti.