Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Kukuljević Sakcinski, Ivan
Наслов Juran i Sofia ili Turci kod Siska : junačka igra u trih činih / spisao Ivan Kukuljević Sakcinski ; [priredili Dražen Budiša, Božidar Petrač]
Врста грађе драма
Језик хрватски
Година 1989
Издавање и производња Zagreb : Kršćanska sadašnjost, 1989 (Zagreb : Kršćanska sadašnjost)
Физички опис 113 str. ; 18 cm
Други аутори - особа Budiša, Dražen
Petrač, Božidar
Збирка Bibliofilska izdanja. Niz Reprinti ; 20
ISBN 86-397-0096-6 ((Broš.))
Напомене Tiraž 1.000
Biobibliografska beleška o piscu
Fototipsko izd. tiskarne dra. Ljudevita Gaja u Zagrebu iz 1839. godine
УДК 886.1/.2-2
COBISS.SR-ID 6439682

Juran i Sofia ili Turci kod Siska
Ivan Kukuljeviuć Sakcinski
Krasno i velikolepno uzdiže se sunce iza gorab tamo,— zemlji Jaje novu krepost i milinu — a nama naveštjuje jasni — bistri dan. — Blagodatno baca životvorne luči svoje na sve strane uboge moje i razorene domovine, nu na mesto plodne obilnosti dorvaša novi čemer, novu tugu mojim toli mnogo prctarpivšim, toli duboko opadšim zemljakom. (»i»pi u »radinu) Otačbino! otačbino! hoćes li još dugo pod bremenom i jarmom dušmanskih uzdisat verigah? — dugo jošter kopilad tursku u sebi i polag sebe tarpiti ? O pretezki udesu ! kako nemilostivo proganjaš milu bratju mojega tako slavnoga, tako blagorodnoga, kralju i domu uvek...

Juran i Sofia ili Turci kod Siska, junačka igra u trih činih / spisao Ivan Kukuljević Sakcinski. U Zagrebu, 1839.
Naslov Juran i Sofia ili Turci kod Siska, junačka igra u trih činih / spisao Ivan Kukuljević Sakcinski. U Zagrebu, 1839.
Standardni broj ISBN 978-953-337-036-1
Jezik hrvatski
Autor Kukuljević Sakcinski, Ivan (29.5.1816.–1.8.1889.
Izdanje Elektroničko izd. izvornika objavljenog 1839.
Impresum Zagreb : Knjižnice grada Zagreba, 2014
Nakladnički niz Ilirci • Digitalizirana zagrebačka baština
Zbirka Knjige
Napomena o izvoru naslova Stv. nasl. s naslovnice.
Napomena Korisnička kopija u mrežnoj verziji.
Kratki sadržaj Prvo svoje dramsko djelo, junačku igru „Juran i Sofija ili Turci kod Siska“, Kukuljević je napisao na njemačkom jeziku, a potom preveo na hrvatski jezik (redaktor prijevoda bio je Vjekoslav Babukić). Dramu su premijerno izveli u Sisku 2. listopada 1839. sisački amateri, a 1840. u Zagrebu i Karlovcu izveo ju je profesionalni ansambl „Domorodno teatralno društvo“. Bila je to prva novija hrvatska drama izvedena na profesionalnoj pozornici na narodnom jeziku. Povijesna pozadina drame je hrvatska pobjeda nad Turcima u bitci kod Siska 1593. Dramska je radnja usredotočena prije svega na sudbinu Jurana, sina hrvatskog bana Tome Erdödya, kojega su Turci utamničili. Središte dramske radnje čine pokušaji Juranove žene Sofije da oslobodi svoga muža iz turskoga zarobljeništva. Drama tematizira, za književnost ilirizma karakterističnu opreku između domoljubnih dužnosti i intimnih ljubavnih osjećaja, pri čemu je Katarina, žena bana Erdödya i Juranova majka, jedini lik u drami koji domoljubnom načelu nadređuje načelo ljubavi.

Bitka kod Siska
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Bitka kod Siska
Sziszeki csata (1593).JPG
Die Christen vor Sysegk in Crabaten Anno 1593. (Kršćani pred Siskom u Hrvatskoj), gravira Hieronymusa Oertela, Nuremberg 1665
Datum 22. juna 1593.
Lokacija Sisak, Hrvatsko Kraljevstvo, Habsburška monarhija
Ishod Habsburška pobjeda
Sukobljene strane
Habzburška monarhija
Hrvatsko Kraljevstvo
Kranjska
Otomansko carstvo
Komandanti i vođe
Ruprecht von Eggenberg
ban Toma Erdody
Andreas von Auersperg
Matija Fintić †
Blaž Đurak Hasan Pasha Predojević †
Sultanzade Mehmet Bey †
Džafer Bey †
Arnaud Memi Bey †
Ramadan Bey †
Ibrahim Bey Lički
Snage
4,300-5,800 12,000-16,000
Žrtve i gubici
40-50 8,000
Bitka kod Siska odigrala se 22. lipnja 1593. oko sisačke renesansne utvrde, danas poznate pod nazivom Stari grad, što ga je, na ušću Kupe u Savu, 1544. počeo graditi Zagrebački kaptol u svrhu obrane Hrvatske.

Na čelu kršćanske vojske postavljen je austrijski general Ruprecht von Eggenberg, sa hrvatskim banom Tomom Erdodijem i pomočnim četama iz Kranjske i Vojne Krajine, kao i braniteljima grada pod vodstvom Matije Fintića.[1] Osmanske trupe predvodio je poglavar bosanskog vilajeta Hasan-Paša Predojević.[2]

Reference
Ivo Goldstein: Sisačka bitka 1593., Zagreb, 1994, p. 104
Moačanin, Nenad: Some Problems of Interpretation of Turkish Sources concerning the Battle of Sisak in 1593, in: Nazor, Ante et al (ed.), Sisačka bitka 1593, Proceedings of the Meeting from 18–19 June 1993. Zagreb-Sisak (1994); ISBN/ISSN 9-531-75024-4, pp. 125–130.
Kategorije: Osmanske bitkeSisak

Битка код Сиска
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Битка код Сиска
Део Дугог рата
Sisak Fortress.jpg
Сисачки Стари град, тврђава на ушћу Купе у Саву, под којом се одиграла Битка код Сиска.
Време: 22. јун 1593.
Место: Код Сиска, данашња Хрватска
Исход: Победа хришћана
Сукобљене стране
Свето римско царство
Османско царство
Команданти и вође
војвода Рупрехт Егенберг, бан Тома Бакач-Ердеди и генерал Андрија Ауершперг Хасан-паша Предојевић †
Јачина
5.800[1] 12.000[1]
Жртве и губици
40-50[1] 8.000[1]
пру
Хрватско-турски ратови
Угарска Хрватска
ГлинаУнаВрпилеКрбавско пољеДубицаНовиградЈајцеПљешевицаКнинОстровицаКлисМохач
Хабсбуршка Хрватска

КесегКлисГорјаниХрастовицаМославинаКланаЖировицаСлатинаОбрешкаКрупаСигетБудачкиЗринГвозданскоДрежникГрабровникСлуњИванићБихаћБрест (I)СисакБрест (II)КостајницаПерушићНови Зрињ
Битка код Сиска 1593. је била важна победа хришћанских снага над отоманском војском. Битка се одиграла код Сиска, у данашњој централној Хрватској. Хасан-паша Предојевић је предводио отоманску војску, док је снаге Светог римског царства предводио аустријски генерал Рупрехт Егенберг.

У јуну 1593. Хасан-паша се поново запутио са својом војском на Сисак, са циљем да након његовог освајања нападне и Загреб и освоји остатке Славоније. Град је бранило 300 војника с Блажем Ђураком на челу. Због неуспеха на бојишту, на чело хришћанске војске је постављена Рупрехт Егенберг. На територији између Загреба и Сиска се јуна 1593. сакупила хрићанска војска са Томом Ердедијем, који је командовао мађарским одредима, Рупрехтом Егенбергом на челу немачких одреда и Андрејем Турјашким који је командовао словеначким одредима, све укупно око 5.000 људи. Саму тврђаву Сисак је бранило 800 војника.

Опсада Сисак је почела утврђивањем положаја турске војске, која је бројала приближно 12.000 војника, на десној обали Купе 15. јуна 1593. Град се успео одржати док није стигла помоћ бана Ердедија с хрватском војском. Хасан-паша је зато главнину своје војске преместио на леву обалу Купе. 22. јуна је започела одлучујућа битка. Након почетних напада аустријских одреда, Андреј Турјашки је са својим стрелцима зауставио турски противнапад и потиснуо их према Купи. Посада из града је заузела мост преко реке и тако пресекла пут турском повлачењу. У турској војсци је настала паника, па је већина војника бежала у набујалу Купу и тако се утопила. Утопио се и Хасан-паша и још неколико санџак-бегова. Победа под Сиском одекнула је у читавој хришћанској Европи. Та одбрана била је пресудна за одбрану преостале Аустрије, али и Европе.

Битка је повратила равнотежу снага и зауставила ширење Османског царства у средњој Европи[2] и омогућила војводствима Крањске, Корушке и Штајерске (тада заједно знане као Унутрашња Аустрија) и Хрватској да остану слободне од турске контроле, док су Хабзбурговци ојачавали свој положај у тим територијама.


Садржај
1 Увод
2 Супротстављене снаге
2.1 Османлије
2.2 Хришћани
3 Битка
4 Последице
5 Напомене
6 Референце
7 Види још
Увод
Након што је турски султан Мурат III 1590. склопио мир са Персијом, након година затишја, турски упади су поново почели одигравати. Цар Рудолф II је зато на турски двор у Цариград послао преговораче, који су 29. новембра постигли примирје, које би требало да траје осам година.

Године 1591. на чело у Босанском пашалуку, под притиском војних кругова на Муратовм, је дошао Хасан-паша Предојевић, лични пријатељ великог везира Синан-паше. Он је започео трогодишње ратовање за преостали део Поуња и Покупља, као и за Сисак. Нападима је настојао прекинути примирје које су склопили султан и цар Рудолф. Предојевић је зато с јаком војском у августу 1591. опсео Сисак, али је већ након четири дана био присиљен да одустане од опсаде и врати се назад. За њим је кренуо млади мађарски племић и хрватско-славонско-далматински бан Тома Бакач-Ердеди, који је том приликом ослободио свој родни град Мославину. За освету је Хасан попалио крајеве око Божјаковине и Врбовца. Након овог напада се састао Хрватски сабор и донео одлуку о свеопштем земаљском устанку на одбрану домовине и о довозу хране војсци. Тим закључком је одлучено да се у случају рата на позив бана морају у рат кренути сви племићи хрватског краљевства, све духовне особе, грађани и кметови (од сваког дима по 2 пешака и сваких 10 по 1 коњаник).[a]


У пролеће 1592. Хасан-паша је кренуо у нови напад. Пре тога је наредио да се изгради град Јени Хисар (Петриња) као почетна тачка за даља освајања. Затим је опсео град Бихаћ који му се након 9 дана опсаде предао. Бихаћ је без борбе предао капетан Ламберг на захтев грађана којима је паша обећао слободу. Падом Бихаћа линија одбране текла је линијом од Огулина кроз Карловац уз Купу до Сиска. Пошто је заузео Бихаћ и код Бреста потукао штајерске и хрватске банске трупе, Хасан-паша је 24. јула напао Сисак који су бранили каноник Микац и његова два друга, али је после петодневног бомбардовања поново дигао опсаду.[1]

Супротстављене снаге
Битка код Сиска на мапи ХрватскеЗагребЗагребСисакСисакГрадишкаГрадишкаПетрињаПетрињаОсијекОсијекЗворникЗворникКлисКлисФочаФочаПакрацПакрацПожегаПожегаУдбинаУдбинаБихаћБихаћОгулинОгулинКарловацКарловацСињСињКопривницаКопривница
Битка на мапи Хрватске. Места под влашћу Турака обележена су зелено, а хрватска црвено.
Османлије
Почетком јуна 1593. Хасан-паша је по трећи пут кренуо на Сисак. Велике топове и комору носило је 29 шајки Савом од Градишке. Др