Dragi Limundovci, ukoliko ne stignete da dopunite svoj Limundo račun pre praznika, to možete učiniti i u periodu kada ne bude radio platni promet svojom platnom karticom.

Priča o marksizmu I-IV ITALIJANSKI, KAPITALNO

812 pregleda
6 želi ovaj predmet

Priča o marksizmu I-IV ITALIJANSKI, KAPITALNO

Cena: 2.990 RSD

Kupi odmah

Cena Vam je previsoka? Dajte svoju ponudu za predmet!

Preko 15 miliona uspešnih kupovina

Prodavac

tasicmarko

tasicmarko

(9.653)

100% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

49.003 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca

Detalji predmeta

  • Stanje Polovno

Libro Storia Del Marxismo 4 Volumi Einaudi, vrlo dobro očuvano, 4 knjige, tvrd povez, omoti


Marksizam
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigacijuIdi na pretragu
Ovaj članak je dio serije:
Marksizam
Karl Marx 001.jpg
Sociologija i antropologija
Otuđenje
Buržoazija
Klasna svijest
Komunizam
Kulturalna hegemonija
Izrabljivanje
Ideologija
Proletarijat
Ekonomija
Marksistička politička ekonomija
Radna snaga
Zakon vrijednosti
Sredstva proizvodnje
Način proizvodnje
Proizvodne snage
Višak rada
Višak vrijednosti
Naknada za rad
Historija
Kapitalistička proizvodnja
Klasna borba
Diktatura proleterijata
Izvorna akumulacija
Proleterska revolucija
Proleterska internacionala
Svjetska revolucija
Filozofija
Marksistička filozofija
Historijski materijalizam
Dijalektički materijalizam
Socijalizam
Analitički marksizam
Autonomni pokreti
Feministički marksizam
Humanistički marksizam
Strukturalni marksizam
Zapadnjački marksizam
Istaknuti marksisti
Karl Marx
Friedrich Engels
Karl Kautsky
Vladimir Lenjin
Lav Trocki
Josif Staljin
Rosa Luxemburg
Mao Ce tung
Georg Lukács
Antonio Gramsci
Karl Korsch
Frankfurtska škola
Louis Althusser
Paul Lafargue
Kritike
Kritika marksizma
Marksizam je filozofski pravac, odnosno politička ideologija temeljena na spisima njemačkog filozofa Karla Marxa (po kojoj je dobio ime) i Marxovog prijatelja i suradnika Friedricha Engelsa. Od svih tih spisa je najvažnija Marxova nedovršena knjiga Das Kapital.

Marksizam, koji se temelji na engleskoj političkoj ekonomiji, francuskom utopijskom socijalizmu i njemačkoj idealističkoj filozofiji iz prve polovice 19. vijeka, nastoji dati kritiku društva koja je istovremeno naučna i revolucionarna. Marksizam historiju tumači kroz sukob povlaštenih i potlačenih društvenih klasa, te smatra da će svi društveni problemi biti riješeni stvaranjem besklasnog društva zvanog komunizam. Kao prijelazna faza između kapitalizma - koga marksisti smatraju posljednjim stadijem klasnog društva - i komunizma bi se trebao uspostaviti socijalizam u kome bi postepeno trebalo biti ukinuto privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju.

Marksizam se danas uglavnom povezuje s revolucionarnim socijalizmom, odnosno raznim komunističkim pokretima i državama, iako su sve do 20. vijeka među marksiste spadali i umjereni socijalisti od kojih će kasnije nastati moderna socijaldemokracija.

Nakon pada Berlinskog zida i propasti komunističkih režima u Istočnoj Evropi, marksizam - koji je bio njihova službena ideologija - je izgubio dosta pobornika, ali je manji dio marksista to shvatio kao priliku za rehabilitaciju svoje filozofije, koju su, po njihovim navodima, izopačili zagovornici totalitarizma kao što su Staljin, Enver Hoxha, Mao i Pol Pot.


Sadržaj/Садржај
1 Klasični marksizam
1.1 Karl Marx i Friedrich Engels
1.2 Rani utjecaji
1.3 Glavne ideje
1.3.1 Klasa
2 Zapadni marksizam
2.1 Škole zapadne marksističke misli
2.1.1 Strukturni marksizam
2.1.2 Neomarksizam
2.1.3 Frankfurtska škola
2.1.4 Kulturni marksizam
2.1.5 Analitički marksizam
2.1.6 Marksistički humanizam
2.2 Ključni zapadni marksisti
2.2.1 Georg Lukács
2.2.2 Karl Korsch
2.2.3 Antonio Gramsci
2.2.4 Louis Althusser
2.2.5 Herbert Marcuse
3 Postmarksizam
4 Marksistički feminizam
5 Marksizam u političkoj praksi
5.1 Historija
5.2 Socijaldemokracija
5.3 Socijalizam
5.4 Komunizam
5.4.1 Marksizam-lenjinizam
5.4.2 Trockizam
5.4.3 Maoizam
5.5 Ostali
5.6 Osporavanja marksističke prirode pojedinih pokreta
6 Kritike
7 Povezano
8 Izvori
9 Eksterni linkovi
Klasični marksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Klasični marksizam.
Karl Marx i Friedrich Engels
Karl Marx je boraveći uglavnom u emigraciji i u oskudnim (ne)prilikama ,a uz finansijsku,političku i stručnu pomoć fabrikanta Fridriha Engelsa(Friedrich Engels), počeo da pise glavna dela savremenog socijalističkog(komunističkog) pokreta: Manifest komunističke partije, Klasne borbe u Francuskoj, Osnovi kritike političke ekonomije, Kapital i druga dela. Od pretežno usmerenih dela najpoznatija su: Kritika Hegelove filozofije državnog prava, Ekonomsko-filozofski pukopisi i Teze o Fojerbahu.

Rani utjecaji
Za više detalja o ovoj temi, v. Utjecaji na Karla Marxa.
Glavne ideje
Klasa
Zapadni marksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Zapadni marksizam.
Škole zapadne marksističke misli
Strukturni marksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Strukturni marksizam.
Neomarksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Neomarksizam.
Frankfurtska škola
Za više detalja o ovoj temi, v. Frankfurtska škola.
Kulturni marksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Kulturni marksizam.
Analitički marksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Analitički marksizam.
Marksistički humanizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Marksistički humanizam.
Ključni zapadni marksisti
Georg Lukács
Karl Korsch
Antonio Gramsci
Louis Althusser
Herbert Marcuse
Postmarksizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Postmarksizam.
Marksistički feminizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Marksistički feminizam.
Marksizam u političkoj praksi
Segment serije o politici
Socijalizam
Red flag waving transparent.png

Struje
Kršćanski socijalizam
Komunizam
Demokratski socijalizam
Libertarijanski socijalizam
Revolucionarni socijalizam
Socijaldemokracija
Utjecaji
Anarhizam
Marksizam
Internacionalizam
Sindikalizam
Utilitarijanizam
Utopijski socijalizam

Ideje
Klasna borba
Demokracija
Egalitarijanizam
Jednakost ishoda
Proleterska revolucija
Socijalna pravda
Glavna pitanja
Historija socijalizma
Kritike socijalizma
Socijalističke ekonomije
Socijalistička država
Ljudi i organizacije
Popis socijalista
Prva Internacionala
Druga Internacionala
Socijalistička Internacionala
Politički portal · p • r • u
Historija
Socijaldemokracija
Socijalizam
Komunizam
Za više detalja, v. Komunizam i Komunistička država.
Marksizam-lenjinizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Lenjinizam.
Trockizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Trockizam.
Maoizam
Za više detalja o ovoj temi, v. Maoizam.
Ostali
Osporavanja marksističke prirode pojedinih pokreta
Kritike
Za više detalja o ovoj temi, v. Kritike marksizma.
Povezano
Marksistička teorija rata
Marksistička teorija međunarodnih odnosa
Izvori
Avineri, Shlomo (1968). The Social and Political Thought of Karl Marx. Cambridge University Press.
Kolakowski, Leszek. Main Currents in Marxism.
Parkes, Henry Bamford (1939). Marxism: An Autopsy. Boston: Houghton Mifflin.
Screpanti, E; S. Zamagna (1993). An Outline of the History of Economic Thought.
Sowell, Thomas (1985). Marxism: Philosophy and Economics. New York: William Morrow. str. 281 p. ISBN 0-688-06426-4.
Callinicos, Alex (2010) [1983]. The Revolutionary Ideas of Karl Marx. Bloomsbury, London: Bookmarks. ISBN 978-1-905192-68-7.
Green, Sally (1981). Prehistorian: A Biography of V. Gordon Childe. Bradford-on-Avon, Wiltshire: Moonraker Press. ISBN 0-239-00206-7.
Lenin, Vladimir (1967) [1913]. Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism. Peking: Foreign Languages Press. Pristupljeno 2014-06-17.
Marx, Karl (1849). Wage Labour and Capital. Germany: Neue Rheinische Zeitung. Pristupljeno 2014-06-17.
Trigger, Bruce G. (2007). A History of Archaeological Thought (2nd izd.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60049-1.
Dahrendorf, Ralf (1959). Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford, CA: Stanford University Press.
Jon Elster, An Introduction to Karl Marx. Cambridge, England, 1986.
Michael Evans, Karl Marx. London, 1975.
Stefan Gandler, Critical Marxism in Mexico: Adolfo Sánchez Vázquez and Bolívar Echeverría, Leiden/Boston, Brill Academic Press, 2015. 467 pages. ISBN 978-90-04-22428-5.
Prychitko, David L. (2008). "Marxism". u: David R. Henderson (.). Concise Encyclopedia of Economics (2nd izd.). Library of Economics and Liberty.
Robinson, Cedric J.: Black Marxism: The Making of the Black Radical Tradition, 1983, Reissue: Univ North Carolina Press, 2000
Rummel, R.J. (1977) Conflict In Perspective Chap. 5 Marxism, Class Conflict, and the Conflict Helix
Shenfield, S.D. Vladislav Bugera: Portrait of a Post-Marxist Thinker
McLellan, David (2007). Marxism After Marx. Basingstoke: Palgrave Macmillan.

Марксизам
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу

Карл Маркс
Марксизам је филозофски правац, социолошка теорија, критика политичке економије и политичка идеологија утемељена на списима немачког филозофа Карла Маркса (по којој је добио име) и Марксовог пријатеља и сарадника Фридриха Енгелса. Од свих тих списа је најважнија Марксова недовршена књига Капитал (нем. Das Kapital).

Марксизам своје мотиве, метод и основне категорије црпи на критици енглеске политичке економије, француског утопијског социјализма и немачке идеалистичке филозофије из прве половине 19. века у свом настојању да капиталистичко друштво надогради на научној и револуционарној основи. Марксизам историју тумачи кроз сукоб повлашћених и потлачених друштвених класа, и сматра да ће експлоатација рада, идеолошке заблуде и ауторитарни односи бити укинути стварањем бескласног друштва званог комунизам. Као прелазна фаза између капитализма - кога марксисти сматрају последњим стадијумом класног друштва - и комунизма, успоставља се социјализам у коме би постепено требало да се укине робоновчана привреда заснована на:

оплодњи вредности,
оптицају капитала,
приватном власништву над средствима за производњу, и
тржишној алокацији ресурса, роба и услуга.
Марксизам се данас углавном повезује с револуционарним социјализмом, односно разним комунистичким покретима и државама, иако су све до 20. века међу марксисте спадали и умерени социјалисти од којих ће касније настати модерна социјалдемократија.

Након пада Берлинског зида и пропасти комунистичких режима у Источној Европи, марксизам - који је био њихова службена идеологија - је изгубио доста поборника, али је мањи део марксиста то схватио као прилику за рехабилитацију своје филозофије, коју су, по њиховим наводима, изопачили заговорници тоталитаризма као Стаљин, Енвер Хоџа, Мао и Пол Пот.


Фридрих Енгелс је био саоснивач и заговорник марксизма
Према

Uslovi prodaje prodavca

  • Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično
  • Slanje Lično preuzimanje, Pošta

Prodavac

tasicmarko
tasicmarko (9.653)

100% pozitivnih ocena u poslednjih 12 meseci

49.003 pozitivnih ocena

Leskovac, Jablanički okrug, Srbija

Svi predmeti prodavca
Predmet: 97368653