Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор Штефан, Флорика
Наслов Neravnodušje : polemike / Florika Štefan ; [izbor Ljubinka Egerić]
Врста грађе др.књиж.облици
Језик српски
Година 1991
Издавање и производња Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1991 (Bački Petrovac : Kultura)
Физички опис 267 str. ; 20 cm
Остали аутори Егерић, Љубинка
Љубојев, Петар
Збирка Edicija Novi Sad ; knj. 208
ISBN 86-7331-231-0 (Broš.)
Напомене Str. 5-8 : Objašnjenje uz izbor tekstova / Ljubinka Egerić
Str. 261-263 : Florika Štefan: Neravnodušje / Petar Ljubojev.
УДК 886.1/.2(049.2)
COBISS.SR-ID 11031815

Florika Štefan (Lokve, Banat, 3. avgust 1930 – Novi Sad, 9. jun 2016[1]) bila je pesnikinja, prevodilac i publicista.

Nakon gimnazije u Vršcu, studirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bila je u braku sa dr Aleksandrom Foriškovićem (1932-1990), srpskim istoričarem.

Prve pesme je objavila u Almanahu književnog društva rumunskih đaka 1945-1946, u Vršcu. Bila je član uredništva časopisa „Lumina” (1948-1949, 1954), urednica časopisa za žene na rumunskom jeziku „Femeia nouă” („Nova žena”) (1953), urednica časopisa „Polja” (1955-1958), novinarka u srpskoj redakciji Radija Novog Sada, glavni i odgovorni urednik edicije „Prva knjiga” Matice srpske (1981-1987).

Objavila je veliki broj tekstova na rumunskom i srpskom jeziku u „Borbi”, „Dnevniku”, „Libertatei”, „Lumini”, „Politici”, „Poljima”.

O njenom pesničkom delu napisano je desetine naučnih radova a potpuna bibibliografija Florike Štefan je objavljena u Enciklopediji Banata, u izdanju Rumunske Akademije nauka iz Bukurešta, Filijala u Temišvaru, krajem 2015. godine.

Prevodila je mnoga dela istaknutih autora sa rumunskog na srpski jezik i sa srpskog na rumunski, među kojima i Joana Floru, Jona Miloša, Ilariju Voronku. Uredila je zbornik savremene rumunske poezije Napuštena kuća, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991.

Veliki broj antologija i istorija rumunske književnosti prikazali su Floriku Štefan kao jednu od najznačajnijih rumunskih pesnikinja u Vojvodini, iako je samo dve zbirke pesama napisala na rumunskom jeziku, a najveći deo svog života je pisala na srpskom jeziku. Bila jedna od promotera srpsko- rumunskih kulturnih veza, jedna od prvih modernih rumunskih pesnika u Vojvodini i jedna od poznatijih srpskih pesnikinja druge polovine 20. veka.

Od ranih pesama objavljenih kasnih četrdesetih i ranih pedesetih Florika Štefan je bila istovremeno angažovani pesnik, duboko povezana sa sudbinom zajednice, i liričar koji je izražavao i istraživao najdublje aspekta sudbine pojedinca i njegovog odnosa prema složenim vidiovima unutrašnjeg života. „U osnovi njene poezije leži osmišljena melanholija, selo, život, žena kao simboli trajanja (P.Krdu, Savremena poezija Vojvodine, Bijelo Polje, 1984) .„Pesme Florike Štefan, naročito njene prve knjige na srpskom, bitno su pomerile dotadašnje granice intimne lirike, možda među najlepšim koje opevavaju surovu, gotovo tragičnu poziciji žene od rođenja do rađanja (J. Delić, isto).

Objavila je osim dve prve pesničke zbirke na rumunskom, oko trideset pesničkih knjiga na srpskom u preko šest decenija književnog rada.

Nagrade i priznanja
Florika Štefan je dobitnica priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi - `nacionalne penzije`. Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Novog Sada, nagrade „Jovan Popović”, nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, nagrade Društva književnika Vojvodine za životno delo.