Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Đovani Bokačo, Dekameron, Reč i Misao

U Italiji, u vreme kuge, grupa od sedam mladih žena i tri muškarca beže iz kugom zahvaćene Firence u napuštenu vilu izvan Fiesola na dve nedelje. Da bi im brže prošle noći, svaki član grupe priča priču, osim dana kada izvršavaju kućne poslove i dana za svetkovanje kada ništa ne rade, što rezultira deset dana pričanja tokom dve sedmice. Tako, do kraja te dve sedmice, oni ispričaše sto priča.

Svaki od deset likova je izabran za kralja ili kraljicu grupe za jednu noć. Zadatak kralja ili kraljice je da odredi temu priča tog dana, i svi osim dva dana imaju teme: primeri moći sudbine; primeri moći ljudske volje; ljubavne priče sa tragičnim završetkom; ljubavne priče sa srećnim završetkom; promućurni odgovori koji spašavaju govornika; prevare koje žene prodaju muškarcima; smicalice koje ljudi podmeću jedni drugima uopšte; primeri vrline. Jedino Diones, koji obično priča desetu priču svaki dan, ima pravo ispričati priču na koju god želi temu, na konto njegove duhovitosti. Mnogi autori smatraju da Diones iznosi mišljenja samoga Bokača. Svaki dan takođe uključuje i kratak uvod i zaključak kako bi se uokvirila radnja tako što se govori o dnevnim aktivnostima likova osim pričanja priča. Interakcija priča u danu ili preko dana, formira celinu, a ne samo kolekciju priča. Glavni zapleti novela uključuju ismevanje požude i pohlepe sveštenstva, tenzije u italjanskom društvu između nove bogate trgovačke klase i plemstva, i avanture i opasnosti s kojima se sreću putujući trgovci.