Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Ako u sledećem životu budeš leptir
Milovan Stanković(autor)

Izdavač: Književna opština Vršac

Sve se ovde dovodi u pitanje. Tako i jedna smrt ima svoje nedužne pratioce. Lelujav lik, tog čoveka ljubavni san, međutim doživljava i kao moru. Nema obala nema gubitnika.

2013; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 234 str.; 978-86-7497-222-9;

Intervju
22.12.13
Potraga za srećnim ostrvima
Milovan Stanković
Milovan Stanković o romanu "Ako u sledećem životu budeš leptir", poeziji, smislu... Roman je neka vrsta ogledala, u kom će se čitalac ogledati. Možda i lavirint u kom treba da se izgubi

Milovan Stanković je ušao u literaturu pre sedamnaest godina kao pesnik. Posle dve zbirke poezije, 2001. godine objavio je i svoj prvi roman, "Sve o porodici Fuler" za koji je odmah nagrađen priznanjem "Isidora Sekulić". Sada je pred čitaocima njegov novi roman "Ako u sledećem životu budeš leptir" (izdavač KOV), čiji naslov već sugeriše da je autor i ovde kao i u "Fulerima" ostao veran lirskom, poetskom, ali i mističnom. "Leptir", koji prati ispovest glavnog junaka Martina koji u potrazi za ljubavlju u stvari traga za sopstvenim bićem, višeslojan je roman, poetsko, filozofsko-psihološko štivo sa elementima fantastičnog, mitskog, ali i kriminalističkog...
Sama kompozicija ovog romana je disperzivnog karaktera. Svaka rečenica, pa i reč su u funkciji integralnog doživljaja koji se stiče tek na kraju.

* Baš ste peru dali na volju. Šta vam je bilo najvažnije?
- Zanosno je ići u dubine, kako psihološke, tako i narativne. Tok svesti je jedno veliko uzburkano more. Kao što je kod beskrajnog kruga svaka tačka tog kruga ujedno i sam centar, tako je i u ovom romanu sve bitno, i pesnička uznesenost, i način pravljenja kompozicije, fantazmagorija i fantastika, dijalozi u kojima se dodiruju prst stvarnosti i filozofsko traganje, i taj skoro uvek prisutni dah Erosa.

* Stiče se utisak da vam je od događaja, radnje, njenog toka, važnije psihološko emotivno stanje vašeg junaka Martina, mitski i fantastični svet po kom pleše njegov um? Verujete u strpljivog i posvećenog čitaoca?
- Roman je neka vrsta ogledala, u kom će se čitalac ogledati. Možda i lavirint u kom treba da se izgubi, da bi u tom lutanju protekli neki trenuci koji ga izjednačavaju s Odisejevim lutanjem. Sve je u nama, geneza stvaranja, potencijalna čaura u kojoj su semenke svih mogućnosti. Biće pisca utkano je u samo pisanje, tako da se ono obraća Biću čitaoca. Ta dva Bića koja se prepoznaju, dva su stuba Hrama. To su čitaoci ovog romana.