Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak

7 Casopisa Ilustrovane Politike iz perioda nato bombardovanja.

Prošlo je 25 godine od početka agresije NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.

С Википедије, слободне енциклопедије
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије
Део рата на Косову и Метохији

Дејствовање противваздухопловне одбране изнад Новог Сада
Време 24. март — 10. јун 1999.[3][4]
(78 дана)
Место
СР Југославија
Узрок Случај Рачак и неуспех преговора у Рамбујеу
Исход

Кумановски споразум и Резолуција 1244
Повлачење југословенских институција, војске и полиције са Косова и Метохије, покрајина постаје протекторат Уједињених нација, дејуре у саставу СР Југославије

Територијалне
промене СР Југославија дефакто губи сву контролу над Косовом и Метохијом, али је Резолуцијом 1244 СБ ОУН, потврђен њен суверенитет и територијална целовитост
Сукобљене стране
НАТО
Уступиле ваздушни простор
СР Југославија
Команданти и вође

НАТО Весли Кларк
НАТО Руперт Смит
НАТО Хавијер Солана
Сједињене Америчке Државе Џон В. Хендрикс[5]
Сједињене Америчке Државе Џејмс О. Елис[6] Савезна Република Југославија Слободан Милошевић
Савезна Република Југославија Павле Булатовић
Савезна Република Југославија Драгољуб Ојданић
Савезна Република Југославија Светозар Марјановић
Савезна Република Југославија Спасоје Смиљанић
Савезна Република Југославија Небојша Павковић
Савезна Република Југославија Владимир Лазаревић
Јачина
НАТО Више од 1031 авиона[7]и 30 бродова и подморница[8]
Сједињене Америчке Државе Оперативна група Хок 114.000 војника
20.000 полицајаца
1270 борбених тенкова
825 борбених возила[6]
1400 артиљеријских оруђа
100 ракета земља-ваздух
14 савремених борбених авиона[9]
Жртве и губици
3 ловачка авиона уништена
2 хеликоптера уништена
46 беспилотних летелица уништено
3 ловачка авиона оштећена
2 војника погинула (пад неборбеног хеликоптера)
3 војника заробљена

Министарство одбране Србије 2013:
1008 убијених (659 војника и 349 полицајаца)
5173 рањених[10]
Фонд за хуманитарно право:
285 војника и полицајца[11]
Српска процена из 2005.
29,6 милијарди $ економских губитака[12]
Материјални губици:
према НАТО:
уништено 120 тенкова, 220 борбених возила, 450 артиљеријских оруђа и 112 летелица[13][14]
Југословенске процене:
уништено 13 тенкова, 6 борбених возила и 6 артиљеријских оруђа[14]
Процена треће стране:
уништено 14 тенкова, 18 борбених возила и 20 артиљеријских оруђа[14][15]

Процена Human Rights Watch: погинуло 489—528 цивила (60% на Косову и Метохији)[16]
Југословенске процене: 1200—2000 погинулих[16] и око 6000 рањених цивила[17]
Фонд за хуманитарно право: 447 погинулих цивила[11]
3 кинеска држављанина погинула током бомбардовања кинеске амбасаде у Београду

пру

Рат на Косову и Метохији и НАТО бомбардовање СРЈ

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име: операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force); у САД: операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil);[18] у Србији познато и као НАТО агресија или погрешно Милосрдни анђео)[19] била је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. То је било друго важније војно уплитање НАТО после бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.

Државе чланице НАТО су пробале да добију одобрење од Савета безбедности Уједињених нација за војну интервенцију, али су се тиме успротивиле Кина и Русија, које су наговестиле да ће ставити вето на такву меру. Као резултат тога НАТО је започео акцију без одобрења УН, а као разлог је навео да је у питању хуманитарна интервенција. Повеља УН забрањује употребу силе осим у случају одлуке Савета безбедности или самоодбране од напада у складу са Главом VII при чему ни један ни други услов нису били испуњени у овом случају.[20] Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.

НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СР Југославији да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од тридесет до сто милијарди америчких долара. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица.[21] Током рата са Косова и Метохије је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су прекинути 10. јуна после потписивања војно-техничког споразума у Куманову о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом с тим да покрајина постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у централну Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и другог неалбанског становништва. Рачунајући овај и протекле ратове током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.[22]

Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. у Скупштини Косова једнострано прогласили независност Косова и Метохије од Србије што Србија и оквирно половина држава чланица УН не признају.

Процене о губицима НАТО веома варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона (F-117 и F-16), 47 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и четири велика пројектила[23] док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио. Незваничне процене наводе знатно већи број (до око сто летелица различитих типова)


Skladiste:Knjige 7