Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Branko Ćopić, Parohija tužnog đavola, Reč i Misao

meki povez
broj strana 140.
sadržaj je na slici

stranije se se. komplet, odlepile od korice, prikazano je na slikama
sve drugo je ok, nema podvlačenja

Ova knjiga je biserna kolajna Ćopićeve proze. U njoj svetluca tajanstvo sveta i ćudljivost ljudi, svet kako ga je davno video jedan zaneseni dečak ispod planine Grmeča. U noj treperi daleki odjek detinjstva, onog čudnog, srećnog i nepovratnog časa kad se stvarnost ne razlučuje od bajke i kad u ranoj jutarnjoj izmaglici, prožet jezom i opčaran dedovim večernjim pričama, dečak ne pita šta je igra, a šta život, šta je laž, a šta istina…Miodrag Maksimović.

Branko Ćopić (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) je bio srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine. Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovetku 1936. Njegova dela su, između ostalih, prevođena na engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta Bratstvo i jedinstvo u Beogradu 26. marta 1984. u svojoj 69. godini života.

U Ćopićevim delima dominiraju teme iz života ljudi iz Bosanske krajine i Narodnooslobodilačkog rata.
Branko Ćopić rođen je 1. januara 1915. godine u selu Hašanima pod planinom Grmečom.[2] U isto vreme, njegov otac Vid, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a njegov stric Nidžo, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv Austrougarske. Kad mu je bilo četiri godine, umro mu je otac. Ćopić je, zajedno sa mlađim bratom i sestrom, ostao da živi pored majke Soje, dede Radeta i strica Nidže.

Prva pročitana knjiga bila mu je „Migel Servantes“ koju je, negde u trećem razredu, kupio od učiteljice. U toj knjizi bio je opisan život slavnog španskog pisca Servantesa, skupa sa nekoliko odlomaka iz njegovog romana „Don Kihot“. Sledeće pročitane knjige bile su „Doživljaji jednog vuka“, pa „Doživljaji jedne kornjače“.[3]
Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac“ 1928. godine. Ćopić je pohađao učiteljsku školu u Banjoj Luci i Sarajevu, a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu „Milan Rakić“. Uoči Drugog svetskog rata nalazio se u đačkom bataljonu u Mariboru. U danima Aprilskog rata on je, sa grupom svojih drugova, pokušao da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić Grada. Posle toga je otišao u svoj rodni kraj, a sa početkom ustanka, stupio je u redove ustanika i među njima ostao tokom cele narodnooslobodilačke borbe. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, književnikom Skenderom Kulenovićem.

Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom počeo profesionalno da se bavi književnošću. Smatra se jednim od najvećih dečjih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima. Dela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, rumunski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član SANU i ANUSRBiH. Celi radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama. Za književni rad dobio je, među ostalim, Nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu (obe 1972). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja. Njegov stan u Beogradu, ulica kralja Milana 23, u kom je živeo od 1972. do smrti, poklonio je SANU.

Puriša Đorđević je 2015. godine režirao dokumentarni film „Mala moja iz Bosanske Krupe“ posvećen Branku Ćopiću.[5]
Njegova prozna dela prožeta su lirikom i živopisnim realističkim slikanjem seoskog života, poznavanjem života i mentaliteta ljudi sa sela, vedrinom i živošću duha. Kreirao je mnoštvo upečatljivih i živopisnih likova i događaja nadahnutom pripovedačkom tehnikom koristeći svež, sočan i slikovit jezik pri čemu je inspiraciju nalazio u svom podgrmečkom zavičaju. Ćopića su doratnim pripovetkama najviše zanimali siromašni seljaci, sanjari i prosjaci, deca, skitnice i nadničari, i on je o svima njima pričao sa brižnim, zaštitničkim razumevanjem. U lirski intoniranim ratnim pripovetkama Ćopić je nadahnuto opisivao herojske podvige, mučeništvo i samopregor svojih junaka. Početkom 1950ih godina Ćopić je počeo da piše i satirične priče u kojima je oštro kritikovao ružne pojave u tadašnjici. Jedna od takvih priča bila je i „Jeretička priča“ objavljena u „Ježu“ koja je pokrenula lavinu osuda sa vrha partije i vlasti, a u hajci na pisca učestvovao je i Broz koji je rekao da on lično takvu satiru neće dozvoliti, ali da pisac neće biti ni uhapšen.[6] Književni istoričar Ratko Peković napisao je knjigu „Sudanije Branku Ćopiću“ u kojoj je detaljno opisana cela hajka na pisca. Sa uspehom se ogledao i u pisanju romana iako su prirodi njegovog književnog talenta više odgovarale kraće forme — pripovetke i novele. Romani „Prolom“ i „Gluvi barut“ slikaju učešće seljaka Bosanske Krajine u ustanku, a „Ne tuguj bronzana stražo“ prilagođavanje tih istih seljaka, sada kolonista, novim uslovima života u Vojvodini. Glavnina Ćopićevog proznog opusa humoristički je intonirana, a humor nalazi u prirodi i mentalitetu njegovih junaka koji i u najtežim životnim trenucima znaju da sačuvaju vedrinu i da se nasmeju čak i vlastitoj nevolji. Sem toga, Ćopić je od onih pisaca koji su svoj posmatrački talenat naročito iskazivali kroz otkrivanje sitnih ljudskih mana i nedostataka. Iako je Ćopić bio pisac epske širine i zamaha sa urođenim pripovedačkim i humorističkim darom, u njegovim delima vidljiva je i jedna lirska žica koja se nije pokazivala samo u opisima bosanskih pejzaža već i u portretisanju ljudskih likova koji su mu bili bliski i dragi. Ta Ćopićeva poetska žica naročito je vidljiva u njegovoj ratnoj lirici, pre svega u zbirci „Ognjeno rađanje domovine“. Branko Ćopić je cenjen i kao dečji pisac, prvenstveno zahvaljujući živoj mašti i daru za spretno uobličavanje svojih posmatranja, ali i nesumnjivom humorističkom talentu. Napisao je preko trideset knjiga za decu, među kojima su i dva romana.

IZ EDICIJE REČ I MISAO IMAM :

Sofokle, Car Edip - Antigona, edicija Reč i Misao

Stendal, O ljubavi, Reč i Misao

Rable, Gargantua, Reč i Misao

Džon Štajnbek, Crveni Poni, Reč i Misao

Fransoa Morijak, Tereza Deskejru, Reč i Misao

Viljem Fokner, Dok ležah na samrti, Reč i Misao

Lav Nikolajevič Tolstoj, Hadži Murat, Reč i Misao

Emil Zola, Tereza Raken, Reč i Misao

Horhe Ikasa, Indijanska polja, Reč i Misao

Nikolaj Vasiljevič Gogolj, Taras Buljba, Reč i Misao

Denis Didro - Redovnica

Herman Hese, Knulp, Reč i Misao

Servantes, Uzorne priče, Reč i Misao

Dejvid H. Lorens - Pruski oficir, Reč i Misao

Bret Hart, Izgnanici iz Poker Fleta, Reč i Misao

Rilke, Zapisi Maltea Laurisa Brigea, Reč i Misao

Hemingvej, Imati i nemati, Reč i Misao

Cezere Paveze, Među usamljenim ženama, Reč i Misao

Šamiso Čudnovata povest Petra Šlemila, Reč i Misao

Georgi V. Plehanov Umetnost i društveni život

Luigi Pirandello, Novele, Reč i Misao

Omar Hajjam. Rubaije

Gerhart Hauptman, Čuvar pruge Til, Reč i Misao

Džordž Bernard Šo, Pigmalion

Iten From – Idit Vorton, Reč i Misao

Vašington Irving, Rip van Vinkl

Jan Neruda, Malostranske pripovetke, Reč i Misao

Lope de Vega, Fuente Ovehuna, Reč i Misao

Fransoa Mari Arue Volter, Kandid, Reč i Misao

Herman Melvil, Bili Bad - Benito Sereno, Reč i Misao

Hajnrih fon Klajst - Mihael Kolhas, Reč i Misao

Benžamen Konstan - Adolf / Sesil

Franc Grilparcer, Sandomirski manastir, Reč i Misao

Breht. Majka Hrabrost, Reč i Misao

Hajnrih Hajne, Florentinske noći, Reč i Misao

Mihail Šolohov, Čovekova sudbina, Reč i Misao

Stefan Cvajg, Fantastične noći, Reč i Misao

Mihail Saltikov Scedrin, Gospoda Golovljovi, Reč i Misao

Vilijam Sajoran, Zovem se Aram

Lorens Stern, Sentimentalno putovanje, Reč i Misao

H. Dž Vels, Nevidljivi čovek, Reč i Misao

Johan Peter Ekerman, Razgovori s Geteom, Reč i Misao

L. N. Andrejev, Priča o sedmorici obešenih, Reč i Misao

E. T. A Hofman, Gospođica de Skideri, Reč i Misao

P. Holbah, Razgolićeno hrišćanstvo, Reč i Misao

Tomas de Kvinsi, Ispovesti jednog uživaoca opiu. . .

Alfons Dode, Tartaren Taraskonac, Reč i Misao

Aleksandar Fadejev, Poraz, Reč i Misao

Mihail Ljermontov, Junak našeg doba, Reč i Misao

Ivan Aleksejevič Bunjin, Gospodin iz San Franciska, Reč; i Misao

Natanijel Hotorn, Skerletno slovo, Reč i Misao

Đovani Bokačo, Dekameron, Reč i Misao

Jozef fon Ajhendorf, Iz života jedne dangube, Reč i Misao

Nikolaj Gogolj, Petrogradske pripovetke, Reč i Misao

Djovani Verga, Graminjina ljubavnica, Reč i Misao

Konrad Ferdinand Majer, Monahova svadba, Reč i Misao

August Strindberg, Gospođica Julija, Reč i Misao

Verkor, Ćutanje mora, Reč i Misao

Visarion Grigorijevič Bjelinski, Kritički članci, Reč i Misao

Gothold Efrajm Lesing, Laokoon, Reč i Misao

Rjunosuke Akutagava, Kapa, Reč i Misao

A. N. Tolstoj - Pripovetke, Reč i Misao

Andre Žid, Uska vrata, Reč i Misao

Judžin O"Nil, Dugo putovanje u noć, Reč i Misao

Tomas Hardi, Žena s maštom, Reč i Misao

Džozef Konrad, Tajfun - Mladost, Reč i Misao

Hari Sinkler Luis, Čovek koji je poznavao Kulidža

Džordž Eliot, Sajlas Merner, Reč i Misao

Oskar Vajld, Zločin lorda Sevila, Reč i Misao

Fransisko de Kevedo, Životopis lupeža, Reč i Misao

Per Lagerkvist, Krvnik, Reč i Misao

Kumar Džainendra, Ostavka, reč i Misao

Blasko Ibanjes, Slučaj u Huerti, Reč i Misao

Žoris Karl Huismans, Pripovetke, Reč i Misao

Liviu Rebreanu, Ćuljandra, Reč i Misao

Погледајте све предмете које продајем
https://www.limundo.com/Clan/leela.zr/SpisakAukcija